Iako je organska proizvodnja nezamisliva bez prirodnog đubriva, glistenjaka, malo je onih koji se tim poslom bave. Jedini u Pčinjskom okrugu su Milenkovići iz Surdulice.
Na ranču iznad Surdulice bazeni sa glistama, sada ih je 12, pripremaju nove. Za zaokruženi proces, od ubacivanja glista i prvog hranjenja do kvalitetnog zemljišta, prođu dve godine.
– Ne treba njima mnogo nege, znači samo da imaju vodu kad je mnogo toplo, vlaga je bitna i da su zaštićene od sunca, ništa njima drugo ne treba – kaže radnik Srđan Glišić. Dodaje: „Kad ih hranimo, dvadesetak dana ponovo ubaciš hranu, nakvasimo i to im je“.
Ubacuje im se lišće, trava, drvo, ostaci voća i povrća. Pre 10 godina nabavili su Milenkovići prve kalifornijske gliste, za prirodno đubrivo za svoju baštu. Sopstvena iskustva i interesovanje komšija i prijatelja opredelilo ih je za proširenje proizvodnje.
– Prednost glistenjaka je ta što vi bukvalno oživite zemljište i onda koren biljke postaje dosta aktivniji nego kad se hrani sa mineralnim đubrivom i koren biljke onda krene da koristi minerale iz svog okolnog zemljišta – objašnjava Milan Milenković, poljoprivrednik.
– Zbog svoje mrvičaste strukture i jako prijatnog mirisa rad sa glistenjakom pričinjava zadovoljstvo, za rad sa njim nisu potrebne zaštitne rukavice, tako da je idealno stanište za svaku biljku – ističe Dušica Milenković, sa ranča Jablan.
U Pčinjskom okrugu preovladava kiselo zemljište, neophodno je tretiranje. Korišćenje glistenjaka preporučuju stručnjaci, zbog visokog procenta humusa, fosfora i kalijuma.
– Glistenjak ima tu funkciju da može da uništi štetne prezimljujuće fitopatogene organizme i štetne insekte i na taj način obogaćuje zemljište i štiti biljke od bolesti i ekstremnih uslova – navodi Nada Lazović Đoković, iz PSS Vranje.
Poljoprivredna stručna služba je na oglednom polju za rasad paprike koristila glistenjak, pokazalo se da je klijanje brže, biljka otpornija.
Izvor: RTS
Foto: Pixabay
