Za organsku poljoprivredu odlučili su se jer žele da promovišu zdrav način života, a zeleno povrće privuklo ih je jer su, kako kažu, salate zdrave za ishranu i lepe na oko.
- Najveći prihod ostvarujemo od rukole, spanaća, zelene salate, blitve i listova cvekle – kaže Milica Petruševska.
Nedavna poseta Severnoj Makedoniji bila je prilika da saznamo nešto više o organskoj proizvodnji u susednoj zemlji. U tome nam je pomogla Milica Petruševska iz Skoplja, lingvista po struci, koja sa bratom koji je po obrazovanju infomatičar, uzgaja povrće, pre svega salate, po principima organske proizvodnje. Iako su gradska deca, Petruševski su se za organsku poljoprivredu odlučili jer žele da promovišu zdrav način života. Kako kažu, za proizvodnju zelenog povrća opredelili su se jer su salate zdrave za ishranu i lepe na oko.
Još uvek su na samom početku, tako da proizvodnja nije organizovana na velikim površinama. Zasnovana je na jednom hektaru otvorenog polja i 400 kvadratnih metara pod plastenikom, a naši domaćini smatraju da je to sasvim dovoljno za početak. Organska proizvodnja podrazumeva rotaciju useva, kako u plasteniku tako i na njivama, te je za jednu žetvu kod Petruševskih uvek aktivno 5 do 6 ari, a biljke koje gaje ne iziskuju velike površine.
Dobra berba sa malog poseda
- Najveći prihod ostvarujemo od salata, poput rukole, kao i od spanaća, zelene salate, blitve i listova cvekle – kaže Milica Petruševska. – Ove proizvode imamo i u bebi formi, što podrazumeva samo mlade listove. Beremo list po list i zato s malih površina možemo da uberemo solidne količine. Prodajemo i poluproizvode, odnosno mešavine salata koje pakujemo.
Petruševski imaju vlastiti dizajn proizvoda, i to ne samo etiketu, već i originalnu kombinaciju povrća. Tako njihovo pakovanje zelene salate sadrži četiri vrste ovog povrća različitih struktura, ukusa i izgleda. Osim salate, uzgajaju sezonsko povrće i na taj način obezbeđuju poštovanje plodoreda.
Ovi mladi ljudi u organsku poljoprivredu neprekidno ulažu sredstva, rad i ideje od 2015. godine. Sada imaju liniju za pranje, sušenje, skladištenje i pakovanje salata. Da bi bili konkurentni konvencionalnoj proizvodnji koja je jeftinija, Miličin brat osmišljava inovacije da bi smanjio troškove. Tako, primera radi, traži najbolje načine zagrevanja plastenika, kako bi na maloj površini cele godine proizvodili mnogo lisnatog povrća, što je jedna od njihovih tržišnih prednosti. Prema rečima naše sagovornice, Makedonci mnogo vole sveže salate, posebno one koje se proizvode bez upotrebe hemijskih sredstava.
Hrana bez toksina i alergena
- Zna se da zelene salate mogu da akumuliraju velike koncentracije toksičnih materija i alergena, i na tržištu imamo prednost zbog organskog koncepta proizvodnje. Osim toga, salata lepo izgleda i prodajemo je poluočišćenu, tako da je jednostavna za pripremu. Naš dizajn osmišljen je za modernog i savremenog čoveka koji zna šta znači organsko. U Severnoj Makedoniji razvijena je svest o zdravoj hrani i proizvodnja, ali ipak je osnovni problem pitanje kako organizovati prodaju – priča nam Petruševska.
A upravo prodaja i sve što vodi do dobrog pozicioniranja na tržištu i prepoznatljivosti proizvoda, Miličin je posao. Ceo proces podrazumeva veliku kontrolu tokom proizvodnje, pripreme za prodaju i same prodaje. Prilikom plasmana, preskače se takozvana druga i treća ruka.
Petruševski kažu da uspevaju da postignu dobar kvalitet za nisku cenu, i to je razlog zbog kojeg njihova roba završava u supermarketima na policama s oznakom organsko, iako prodaja nije unapred dogovorena. Kada im se pojavi novi klijent, povećaju proizvodnju, a ovakav pristup prodaji mogu da ostvare jer salate imaju kratku vegetaciju, te i u najnepovoljnijim zimskim uslovima od setve do berbe ne prođe više od 60 dana. Kako kažu, žele da se oprobaju i u prodaji preko on-lajn marketa.
Okvir:
Teško do subvencija, semena i sredstava za zaštitu
Za organsku proizvodnju u Severnoj Makedoniji postoje subvencije, ali Milica Petruševska i njen brat do sada nisu uspeli da ih iskoriste jer su, kako kažu, neprilagođene ovoj proizvodnji. Naime, prilikom određivanja kriterijuma koje proizvođač treba da ispuni nisu uzete u obzir njene specifičnosti, kao ni specifičnosti njenog razvoja. Naime, donja granica površine obradive zemlje suviše je velika za organske proizvođače i izjednačena je s površinama koje su karakteristične za idividualne poljoprivrednike u konvencionalnoj proizvodnji, kao i za monokulture koje se koriste za industrijsku preradu. Ovo je prva i najveća prepreka koju organksi proizvođači ne mogu da preskoče. Petruševski planiraju da za svoj pilot projekat kao biznis model, iskoriste novac Fonda za inovacije i tehnološki razvoj, što je izvodljivo jer je reč o investiciji.
- Sem novca, teško se dolazi i do dozvoljenih sredstava za zaštitu i đubrenje, kao i semena za organsku proizvodnju. Zbog toga seme proizvdimo sami, a delimično i đubrivo. Kompostiramo zelenišne ostatke i stajnjak koji kupujemo. Minimalno upotrebljavamo dozvoljena zaštitna sredstva, i to samo u izuzetnim ituacijama. Oslanjamo se na plodored kako bi, u slučaju pojave bolesti, smanjili gubitke koje proiuzrokuju štetočine – objašnjava Milica Petruševska.
