Насловна ТЕМЕ ГЉИВЕ ОТРОВНЕ ПЕЧУРКЕ И ЊИХОВЕ ЈЕСТИВЕ ДВОЈНИЦЕ (1): Не берите благву кад је...

ОТРОВНЕ ПЕЧУРКЕ И ЊИХОВЕ ЈЕСТИВЕ ДВОЈНИЦЕ (1): Не берите благву кад је најукуснија

55

У развојној фази јајета укусна благва лако и често бива замењена отровном зеленом пупавком, чија конзумација изазива ташка тровања с неретко и смртним исходом.

Непридржавање савета о правилном сакупљању један је од честих узрока тровања гљивама.

Прво питање које просечна особа постави неком познаваоцу гљива јесте „да ли се ова гљива једе?“, а већина енциклопедија гљива за почетнички ниво има стандардну поделу на јестиве гљиве и њихове отровне двојнице. Иако нема ничег лошег у том приступу, право питање не би требало да буде да ли је та гљива јестива, већ да ли је та гљива отровна. Почетнику је много битније да савлада отровне гљиве и детаљно их проучи, како му не би промакла нека отровна лепотица која не прашта грешку. О тим и таквим печуркама управо говоримо.

Проблем не лежи само у познавању или непознавању отровних и јестивих гљива, већ и у познавању њиховог правилног сакупљања. Може неко да буде упознат са зеленом пупавком до најситнијих детаља, ако ће прекршити једно од основних правила сакупљања и узбрати гљиву из рода Amanita у фази јајета, под изговором да је благва најукуснија управо у тој фази.

Кобнне грешке

Поред тога што је брање благве у неразвијеној фази законом забрањено и што, као таква, не може да сазри и расеје споре, она тада може прилично лако бити замењена зеленом пупавком, што се и дешавало. Колико 2019. године забележен је најмање један смртни случај проузрокован конзумацијом зелене пупавке која је убрана у фази јајета, а берачи су ловили високоцењене благве.

Више је начина да се јестива гљива замени отровном, а ово су само неки од њих:

– недовољно познавање света гљива уопште,

– недовољно познавање свих могућих двојника неке јестиве гљиве,

– непридржавање савета о правилном сакупљању,

– веровање брзоплетој детерминацији путем друштвених мрежа и конзумирање гљива „препознатих“ на тај начин,

– погрешно усвојено знање на самом почетку гљиварске каријере,

– претерана самоувереност,

– став који води до мишљења како је особа научила све што се може знати о гљивама и да је више ништа не може изненадити,

– веровање у заблуде о гљивама које круже у народу одвајкада.

Сваки иоле озбиљнији гљивар почетнику ће рећи да у свету гљива не постоје пречице: морају се савладавати прво појединачне гљиве, па онда читави родови и групе. Бављење гљивама, оно озбиљније барем, целоживотна је каријера и ту учење никада не престаје. Знање се стиче поступно: подучавањем од искусних гљивара, проучавањем доступне литературе, упоређивањем својих налаза с оним на друштвеним групама, сталним изласцима на терене и гљиварске изложбе, као и на много других начина.

У наставку ћемо приказати неке од најчешћих отровница и њихове јестиве двојнике.

Зелена пупавка

Зелена пупавка (Amanita phalloides) свакако је најважнија отровница коју сваки гљивар мора детаљно упознати. Ова гљива изазива највећи број случајева тровања која се завршавају смртним исходом. Шешир јој је гладак, без крпица и веома варијабилне боје, од зелене преко жућкасте па до смеђе, али увек с јачом или слабијом примесом зелене боје. Листићи, дршка, прстен и овојница су јој бели, али дршка често може имати зелене преливе.

You need to login to view the rest of the content. Please . Not a Member? Join Us