Jedan od najvećih problema u proizvodnji voća postao je manjak radne snage. Iako je veliki broj operacija mehanizovan, berba voća za stonu potrošnju se vrši isključivo ručno, probirno. Kako na berbu odlazi više od 80 odsto sve radne snage u voćnjaku, vidimo da je u relativno kratkom vremenskom periodu, zavisno od voćne vrste, potreban veliki broj radnika, tj. sezonaca.
Bilo kojeg većeg proizvođača povrća i voća u Srbiji danas da pitate sa kojim se problemima suočava, naglasiće manjak kvalitetne radne snage na prvom mestu.
Razloga za to ima mnogo: odlazak mladih u inostranstvo na bolje i plaćenije poslove, veća zastupljenost starijih od 50 godina u ukupnoj populaciji stanovništva, lošiji ekonomski i socijalni uslovi rada i tako dalje.
Srbija nije jedina zemlja u okruženju koja se suočava sa tim izazovom, to prati i ostale države u regionu.
Problem se trenutno rešava uvozom radne snage iz zemalja u okruženju, i iz nekih dalekih zemalja, kao npr. Bangladeš i Indija. Veoma povoljno može da deluje inicijativa za „otvoreni Balkan” gde bi sezonska radna snaga mogla slobodno da se kreće i legalno radi u državi članici.
Srbija je preduzela i niz olakšavajućih procedura za registraciju i prijavu sezonske radne snage u elektronskom obliku, gde na mnogo brži i lakši način radnici mogu da se uposle i prijave za rad.
Jedno od mogućih rešenja je povećanje minimalne cene rada u poljoprivredi, umrežavanje poslodavaca u cilju razmene sezonske radne snage i naravno projekat „otvoreni Balkan” koji može otvoriti vrata za nesmetanu cirkulaciju zaposlenih između država u regionu.
Piše: dipl. inž. Milinko Sinđić, PSS Zrenjanin
