Kruška Ovčarka predstavlja staru, autohtonu sortu kruške koja se tradicionalno uzgaja na našim prostorima (posebno u planinskim krajevima poput Goča) i izuzetno je cenjena zbog svoje otpornosti i skromnih zahteva prema uslovima sredine.
Plod je srednje krupan, prepoznatljivog kruškastog i primetno asimetričnog oblika. Prosečna težina ploda kreće se između 120 i 150 grama. Kora ploda je debela, glatka i sjajna, a sa sazrevanjem poprima karakterističnu žutu boju. Plodovi sazrevaju u zavisnosti od klimatskih uslova u regionu – od početka septembra pa do početka oktobra. Sorta je veoma otporna i odlično se prilagođava različitim uslovima sredine.
Pravilna sadnja i održavanje stare sorte kruške Ovčarka ključni su za njen dug vek i obilan rod. Pošto je reč o otpornoj, autohtonoj sorti koja se tradicionalno kalemi na podlogu divlje kruške, njeni zahtevi su znatno skromniji u poređenju sa modernim industrijskim sortama.
Sadnju je najbolje obaviti u jesen (tokom novembra). Jesenja sadnja omogućava korenu da se stabilizuje tokom zime i krene sa bržim rastom u proleće. Može se saditi i u rano proleće, ali isključivo pre pokretanja vegetacije.
Kopa se jama dubine i širine oko 50–60 cm. Na dno se stavlja sloj rastresite zemlje. Sadnica se postavlja u jamu tako da spojno mesto (mesto kalema) bude oko 10 cm iznad nivoa zemlje. Koren se prekrije finom zemljom, dobro nagazi, a zatim se doda 20–30 kg zrelog stajskog đubriva (stajnjaka) i oko 0,5 kg NPK đubriva (npr. formulacija 7:20:30). Đubrivo ne sme direktno da dodiruje koren.
Odmah nakon sadnje, obavezno je obilno zalivanje (oko 20–30 litara vode) kako bi zemlja dobro nalegla oko korenovog sistema.
S obzirom na to da se stare sorte poput Ovčarke najčešće kaleme na divlju krušku (sejanac), stabla razvijaju veoma bujan i dubok koren. Zbog toga zahtevaju veći prostor. Preporučeni razmak iznosi 4 do 5 metara između stabala u redu, dok razmak između redova treba da bude 5 do 6 metara.
Kruška generalno ima dubok koren i dobro podnosi sušu kada se razvije. Međutim, u prvoj i drugoj godini nakon sadnje redovno zalivanje je obavezno tokom letnjih meseci kako bi se voćka uspešno primila.
Dok je stablo mlado, vrši se formiranje uzgojnog oblika (najčešće poboljšana piramida ili vaza). Kod starijih stabala Ovčarke, rezidba se svodi na sanitarno čišćenje u rano proleće – uklanjaju se polomljene, suve i grane koje rastu ka unutrašnjosti krošnje kako bi se obezbedilo dovoljno svetlosti.
Svake druge ili treće godine poželjno je oko stabla ukopati organski stajnjak radi održavanja plodnosti zemljišta. Jedna od najvećih prednosti Ovčarke je njena prirodna otpornost na bolesti.
20 DŽEPNIH KNJIGA
Pred vama je svih 20 džepnih knjiga iz serijala „Moj voćnjak“, „Moj povrtnjak“, „Moj vinograd“ i „Moje cveće“. Knjige u formatu 16x12cm u punom koloru na 64 strane, lake za korišćenje i uvek pri ruci.
Moj voćnjak će vas upoznati kako da krenete i počnete da formirate svoj zasad, pripremite zemljište, odaberete voćnu vrstu.
Tu su i Jabuka, Višnja, Trešnja, Kruška, Borovnica, Jagoda, Malina, Leska, Šljiva, Kajsija, Ruža, Paradajz, Paprika, Krompir, Krastavac, Grašak, Pasulj, Lukovi i Vinograd.
0691154004
dobrojutro.redakcija@gmail.com
