Na samo četiri kilometra od Nove Varoši, pored puta za Vučiju, slika koja se sve ređe može videti u selima na obroncima Zlatara, Murtenice i Javora. Ovce užinaju na torini na utabanom snegu , a u kotaru seno, zeleni se i miriše, kao da je juče ukošeno. Tu je i tor u koji se stado zatvara do kasne jeseni.
Ovčarstvo je nekad bilo ključna grana stočarstva u jugozapadnoj Srbiji, ali je poslednjih decenija sve manje stada na pašnjacima. Sela su opustela i nema ko da ih čuva, pa se tek po koji brav ili manje stado mogu videti u žicama i ogradama dvorišta. Zbog toga stado sa preko dvadesetak ovaca i znatno više jagnjadi, na imanju Šaponjića deluje gotovo nestvarno.
O domaćinstvu brinu majka i ćerka Zora Šaponjić (75) i Snežana Sekulić (53), dok su tri muške glave na poslu. Imaju i četiri krave, a idiličnu sliku sela dopunjuje i konj Miško koji ovde, u planinskim krajevima, nema odmene u oranju i privlačenju drva i sena.
-Imamo samo tri hektara zemlje, pa u zakup uzimamo livade i pašnjake, jer da bi stoka bila kvalitetna mora dobro da se hrani i gleda. A to kupci znaju da cene. Prva jagnjad prodaćemo uoči Prvog maja i prvih seoskih zavetina, dok je litar kravljeg mleko na kućnom pragu 120 dinara- kažu za „Dobro jutro“.
Zori je pre dve godine korona uzela supruga i sina. Posle tragedije, kuću i sav imetak, osim 14.000 dinara penzije, predala je, kako kaže, u ruke ćerke Snežane i zeta Novaka. U domaćinstvu su ovih dana započeli i prikupljanje dokumentacije da registruju gazdinstvo i koriste subvencije na obradivu zemlju i stoku.
Željko Dulanović
