Ove godine determinisano je oko 100 vrsta gljiva. Najviše je bilo vrganja, ali i nekih drugih interesantnih vrsta. Determinator i potpredsednik Mikološko gljivarskog saveza Srbije Sunčica Jović kaže da je pronađeno desetak vrsta koje nisu bile karakteristične za proleće.

– Gljive ne znaju koje je godišnje doba. Bilo je dosta jesenjih gljiva koje nismo očekivali na proleće. Kortinarijus, na primer, koji spada u otrovne gljive. Rod kortinarijus je karakterističan po sporama koje boje dršku. Najčešće su u tim jakim crvenkastim, braon, zelenkastim bojama koje nas, na neki način, upozoravaju. Nismo ih očekivali na jesen ali s obzirom da su bile kiše i da su noći hladne, pojavile su se. Nismo očekivali, a našli smo desetak vrsta iz roda amanita. Ovo je bila prilika da ljudi vide razlike između preslica koje su jestive i smrtno otrovnih, čak smo našli i muharu. I ona je karakteristična za jesen, a brali smo je na proleće – primećuje Sunčica Jović.

Hrana budućnosti

Sva gljivarska udruženja u Srbiji trude se da promovišu gljivarski turizam.

– Gljive su hrana budućnosti, one su veoma zdrave za naš organizam. Sam odlazak u šumu je lekovit za dušu, a promovisanje naših krajeva je bitno za turizam Srbije. Takođe, edukacija je od primarnog značaja. Pored druženja važno je prenošenje znanja na nove i mlade članove. Ova manifestacija u Ćupriji je dobra, jer se sastoji iz dva dela. Na proleće su „Dani gljiva“ kada je uvek bogata berba i tada determinišemo gljive, a drugi deo je na jesen kada radimo popis i tada je cilj da nađemo retke gljive. Uspešni smo u tome. Godinama unazad svake jeseni nađemo neku koja je jako retka, ne samo ovde već i u celoj Srbiji. To nam govori da je zemljište u okolini Ćuprije kvalitetno i pogodno za pojedine retke gljive. Ovde su čiste šume, nema smeća i divljih deponija. A sve to ima uticaja na broj gljiva – objašnjava Sunčica Jović.

Manifestacija „Dani gljiva“ uvrštena je u zvanični kalendar Mikološko gljivarskog saveza Srbije.

Piše: Jelena Lukić