Street Food festival na Tašmajdanu u Beogradu trajaće do nedelje, a organizatori podsećaju da se ova manifrestacija održava već sedmu godinu zaredom. Oni tokom godine prave ukupno pet Street Food festivala, a ovaj prolećni na Tašmajdanu tradicionalno je najposećeniji.
– Ovo je prvi festival u godini i ljudi ga baš vole. Jedva čekaju lepo vreme, malo sadržaja i druženja, pa mislim da ih upravo to privuče. Naravno, znači i to što smo u centru Beograda – objašnjava Ljiljana Vukotić, organizator festivala.
Ove godine Street Food festival je veći nego prošle i okuplja 18 izlagača sa deset različitih svetskih kuhinja. Posetioci mogu da probaju meksičku, japansku, kinesku, korejsku, libansku, italijansku, indijska, špansku i tradicionalnu srpsku kuhinju, a sva hrana priprema se na otvorenom, pred publikom.
Među novitetima izdvajaju se indijska kuhinja, tradicionalna španska paelja, kao i holandski deserti.
– Imamo restoran koji sprema indijska jela, zatim meksički koncept sa buritom, pa tradicionalnu špansku paelju koja se ovde priprema na autentičan način. Tu je i “Adam Stropvafel”sa belgijsko-holandskim slatkišima koji se peku i filuju na licu mesta. Veliku pažnju privukao je i specijalni burger sa gorgonzolom, hrskavom slaninom, rukolom i domaćim sosom od borovnica, kao i prava napolitanska pica.
– Imaju restoran koji baš vodi računa o svakom detalju, od testa do pripreme, i zato su veoma traženi. Posebno interesovanje izazvala je i indijska kuhinja, jer se prvi put predstavlja na ovakvom događaju na otvorenom – priča Ljiljana.
Pored gastronomskog dela, festival ima i bogat prateći program. Organizuje se takmičenje mladih DJ-eva „Let’s Mix It“, koje funkcioniše kao svojevrsna akademija za mlade izvođače elektronske muzike.
– Takmičari se prijavljuju demo snimcima, prolaze mentorstvo poznatih gradskih DJ-eva i najbolji dobijaju priliku da nastave karijeru, objave vinil ili posebno izdanje. Inače, festival nastavlja i saradnju sa projektom „Svaka limenka se računa“, kroz akciju reciklaže. Posetioci koji sakupe pet iskorišćenih limenki dobijaju osvežavajuće piće – naglašava Ljiljana Vukotić.
Jedan od izlagača je i Ljuba Atanasov, vlasnik brenda “Adam Stropvafel”, koji je na domaćem tržištu prisutan od prošlog leta.
– Imamo lokal u centru grada i pravimo autentične holandske deserte, konkretno stropvafel, njihov nacionalni kolač. Sastoji se od dva tanka sloja testa sa cimetom, između kojih ide karamela, odnosno strop sirup. To je veoma specifičan ukus – objašnjava Atanasov.
Njegov tim ovaj desert dodatno prilagođava domaćem tržištu kombinovanjem sa belgijskom čokoladom i različitim dodacima.
– Nudimo tri vrste čokolade (belu, mlečnu i tamnu), a kupci biraju ukuse koje žele. Na festivalu imamo sedam kombinacija: borovnice, jagode, maline, lešnik, pistaće, plazma miks i Smarties bombonice za decu.
Pored vafla, u ponudi su i čaše sa svežim voćem preko kojih se dodaju sitno sečeni vafli i topla čokolada.
– Imamo borovnice, maline i jagode u čaši, sa komadićima vafla i toplom čokoladom. To je naš festivalski dezertni program.
Posebnu pažnju privlače i njihovi dugotrajni proizvodi, pakovanja strop vafel keksića i desertne varijante sa čokoladom i bombonicama. Iako su prvenstveno namenjeni mlađoj publici, podjednako ih kupuju i stariji.
– Ovaj kolač se tradicionalno stavlja preko šolje čaja ili kafe na dva minuta, kako bi karamela i testo omekšali. U Holandiji je to ono što je kod nas ratluk uz kafu – naglašava on.
Atanasov ističe da njihov lokal nije samo poslastičarnica, već tematski koncept koji odnedavno nudi i slane vafle.
– Pravimo debele slane vafle po posebnoj recepturi koju je osmislio moj zet, kuvar sa dvadeset godina iskustva u Americi. Kombinujemo mortadelu, mocarelu, rukolu, aceto balzamiko i druge sastojke. To podseća na belgijske vafle, ali smo ih mi pretvorili u slanu verziju.
Zanimljivo je da su nazivi slanih vafla inspirisani kultnim filmovima.
– Imamo ukuse koji se zovu: The Godfather”, “Interstellar”, “Pulp Fiction”, “Balkanski špijun” i “Gladijator”. Trenutno imamo pet slanih kombinacija i ljudi odlično reaguju – smatra Ljuba.
Tekst i foto: Dijana Maksimović
