Svake godine u Srbiji izgori više stotina hektara niskog rastinja i suve trave čiji je uzrok najčešće nekontrolisano paljenje strnjišta. U toku samo jednog dana na teritoriji grada Kruševca izbilo je šest takvih požara.

U gašenju ovih požara koji su ugrozili voćnjake i šume angažovano je dvadesetak vatrogasaca sa sedam vozila. Nedavno je u Mudrakovcu izgorelo tri hektara niskog rastinja i suve trave.

„U junu smo imali 28 požara na otvorenom u Rasinskom okrugu a samo do 16. jula 39. Očekujem da će ova kiša koja je pala da malo smanji ovaj broj, ali s obzirom na to da se i dalje najavljuju visoke temperature apelovao bih ovom prilikom na građane da ne pale strnjišta, izazivaju požar na otvorenom prostoru, naročito pri jakom vetru i visokim temperaturama“, kaže Vladica Stanković, komandant Vatrogasno-spasilačkog bataljona u Kruševcu. 

Pre nekoliko dana u Lopašu kod Trstenika u požaru koji je izazvan paljenjem strnjišta stradao je jedan muškarac. Preminuo je od posledica gušenja dimom.

„Što se tiče samog oslobađanja štetnih materija, opasnost je vrlo velika na visokim temperaturama. Vi imate tu koncetraciju dima koja je problematična i utiče loše, pre svega na disajne organe ljudi koji se nalaze u neposredniom okruženju, i u samom vazduhu stvara nestabilnu atmosferu“, ističe Dušan Todorović, načelnik Odeljenja za vanredne situacije grada Kruševca.

Spaljivanje niskog rastinja i suve trave dovodi do dugotrajnog degradiranja zemljišta, čime se uništava ekosistem.

„Ostaci posle žetve jednostavno nisu prikladni za proizvodnju biomase ali njenim preoravanjem u tom pojasu na tom poljoprivrednom zemljištu može da se dobije plodnije zemljište. Znači, ono može na tom istom mestu da se iskoristi kao biomasa“, kaže Ivan Parezanović, biolog, pomoćnik gradonačelnice Kruševca za ekologiju.

Zbog ugrožavanja zdravlja ljudi i nesagledivih posledica po životnu okolinu, paljenje strnjišta i niskog rastinja na obodima njiva je zakonom zabranjeno.

Izvor: RTS

Foto: Pixabay