Председница Задружног савеза Војводине Јелена Несторов Бизоњ рекла је да је свака година у пољопривреди различита и да се никада не може предведети ни какав ће бити род ни колика ће бити цена.
Тако ни ове године, иако је жетва већ почела, још се не зна колико ће паори добити за своју летину. Задружни савез Војводине је израчунао да производња пшенице ратаре кошта 166.498 динара по хектару и да би килограм пшенице требало да буде 33,3 динара, под условом да је род пет тона по хектару. То је далеко виша цена од оне која се сада нуди паорима.
Јелена Несторов Бизоњ позвала је државу да заштити земљораднике, земљорадничке задруге и задругаре тако што би се склопио споразум са банкама за дугорочно субвенционисање камата. Потребно је и да Робне резерве откупе веће количине пшенице него ранијих година, јер није довољно реаговати куповином количина које не могу утицати на кретање цена на тржишту. Такође, потребно је и да пољопривредници добијају субвенције за више површина. Сада држава помаже производњу до највише 20 хектара, што је мало, јер ту не би требало да буду никаква ограничења.
Привредна комора Војводине је учествовала у организацији манифестације “Жетвени дани 2023.”, а председник ПКВ Бошко Вучуревић је рекао за Дневник да је и цена лањске пшенице на почетку жетве била ниска, а да је касније расла. Зато треба чекати да се обави жетва, да се род ускладишти и да се тада види како ће тржиште реаговати.
Вучуревић је нагласио и да ће на цену пшенице на тржишту утицати и политички односи на глобалном нивоу.
– У жељи да имамо што бољу пољопривреду Привредна комора Војводине треба да буде спона између покрајинске и републичке владе како би се изашло у сусрет пољопривредницима, рекао председник ПКВ. – Вучуревић је истакао и да је проблем код извоза транспорт нашег жита. Највећи део извоза је ишао Дунавом преко луке Констанца. Сада је та лука претрпана украјинском робом, што нама отежава пласман на светску пијацу.
U Војводини је јесенас посејано око 400.000 хектара пшенице, што је 15 посто више него лане. Очекује се укупан род у Покрајини од око 2,2 милиона тона, а то је дупло више него што су укупне годишње потребе на нивоу целе државе.
