Više poljoprivrednih udruženja i predstavnici Ministarstva poljoprivrede ove sedmice počeli su da razgovaraju kako urediti penzijsko i zdravstveno osiguranje, pošto su poljoprivrednici zainteresovani da se ta oblast postavi na zdrave osnove.

Za početak su se dogovorili da se formira radna grupa u kojoj bi bili predstavnici ministarstava poljoprivredne i finansija i poljoprivrednih udruženja koja bi trebala da napismeno iznesu usaglašene predloge.

Poljoprivredne penzije se sada kreću od 13.000 do 15.000 dinara i taj iznos primaju svi penzioneri, bez obzira na to koliko dugo su uplaćivali doprinose, 15 ili 40 godina, pošto osnovicu svi plaćaju isto i oni koji imaju pola jutra zemlje i 500 hektara.

Ipak, najveći problem kod poljoprivrednih penzija su dugovanja koje zemljoradnici imaju prema PIO fondu i Fondu za zdravstveno osiguranje jer jednom prijavljeni poljoprivrednik na penzijsko i zdravstveno osiguranje se ne može od‌javiti kao što se to može u drugim delatnostima. Koliko iznose ukupna dugovanja paora iz poljoprivrednih udruženja ne mogu sa sigurnošću da kažu, ali se slažu da dugove treba u većini slučajeva da se otpišu. Mnogi poljoprivrednici dužni su više nego što im vredi gazdinstvo.

Predsednik Agrarne komore Srbije (AKS) Nenad Manić koji je bio na sastanku u Ministarstvu poljoprivrede rekao je da ne postoje razlike među poljoprivrednim udruženjima kako treba urediti poljoprivredne penzije i da očekuje da se udruženja brzo dogovore.

– AKS smatra da poljoprivrednicima treba omogućiti da se od‌jave sa penzijskog i zdravstvenog osiguranja ako procene da im ne odgovara. To sada zemljoradnici ne mogu i zato su sada dužni jer kada nisu mogli da se od‌jave nisu ni plaćali doprinose pa su se dugovi s kamatama samo uvećavali – objašnjava Manić.

On kaže da AKS zahteva da se poljoprivrednicima koji ne žele da im se odrećeni broj godina radnog staža upiše u radne knjižice otpišu dugovanja.

– Onima kojima je potreban određeni broj godina staža treba da im se upiše i omogući da za taj broj godina uplate doprinose i kamatu i da se u vezi s tim potpiše ugovor o reprogramu. Dalje, treba im omogućiti plaćanje na rate i da im od momenta potpisivanja reprograma kamate stoje. Zemljoradnicima kojima je potreban ukupan radni staž treba omogućiti da zaostalo dugovanje uplate kroz repogram na više rata – naveo je Manić i skrenuo pažnju da sa ovakvim rešenjima o povezivanju radnog staža AKS ne žele da budu na teretu države, kao što je bio slučaj u privredi kada je država zaposlenima u propalim preduzećima od novca iz buyeta Srbije povezivala radni staž.

Stav AKS je da minimalna penzija bude u visini minimalca, rekao je još predsednik Komore Manić i naveo da moraju postojati platni razredi i da se obaveze za penzijsko i zdravstveno osiguranje plaćaju spram dohotka. Tako bi budući poljoprivredni penzioneri imali koliko-toliko pristojne penzije kao i penzioneri koji su to pravo ostvarili u privredi.

– Zalažemo se da žene članovi poljoprivrednog gazdinstva imaju mogućnost da koriste porodiljsko bolovanje. Takođe, smatramo da poljoprivrednici u slučaju bolesti imaju mogućnost da koriste bolovanja. Trebalo bi i da poljoprivrednici koji postanu invalidi na radnom mestu mogu otići u invalidsku penziju.

Izvor: Dnevnik

Foto: Pixabay