Listopadna puzavica pasiflora, u narodu poznatija kao Isusov ili Hristov venac, počinje da cveta. Bledo ružičaste, plave, bele i pomalo žute cvasti krase vrtove sve do kasnih jesenjih dana. Pogodna je podjednako i za mala, i za velika dvorišta. Raste u visinu do deset, a u širinu do dva metra.
Pasiflori je potreban oslonac, a to može biti zid, ograda ili konstrukcija za lukove. Pogodna je za zaklanjanje od neželjenih pogleda, ukrašavanje kapija ili pergola. Osim cvetova, daje i sitne plodove veličine omanje pomorandže.
Dubok koren za dug život
– Ova puzavica traži dobro drenirano zemljište. Treba joj obezbediti peskovito ili šljunkovito tlo, jer samo takvo primorava biljku da razvije dubok koren, koji će joj omogućiti opstanak u sušnim godinama. Na drenažni sloj dodaje se plodna zemlja visoke kiselosti. Ne treba je preterano đubriti, jer će u tom slučaju razviti bujno lišće, a manje cvetova – kaže dipl. inž. pejzažne arhitekture Magdalena Nenković.
Ističe da pasiflora može da se gaji i u našim uslovima. Iako je mediteranska biljka, podnosi niske temperature zimi i do minus 15 stepeni. Dok je mlada, u prvim godinama bi trebalo da bude zaštićena, dok ne razvije koren, pomoću koga će opstati i tokom jakih mrazeva. Treba je saditi na sunčanim i pulusenovitim pozicijama.
Ekstravagantnim izgledom cvetova blagog mirisa pasiflora privlači leptire u dvorište. Da bi dobro napredovala, u prvo vreme tek posađenu biljku treba redovno zalivati, a orezivati je u kasnu zimu ili rano proleće, jer cveta na ovogodišnjim granama.
Raste iz semena ili ožiljenih sadnica
Pasiflora je dobila ime po latinskom korenu reči passio, što znači patnja, stradanje, ili pak strast. Kod nas najčešće simbolizuje Hristovu patnju, odnosno Isusovu krunu ili venac.
– Neke vrste pasiflore rastu kao grm ali su kod nas češće i atraktivnije puzavice. Penju se pomoću vitica koje rastu u pazuhu listova. Stablo joj je tamnozeleno, prekriveno dlačicama i izuzetno je savitljivo, što omogućava baštovanima da oblikuju lukove ili druge oblike po želji. Cveta od jula pa do kraja septembra. Dodatno je privlačna zbog bobica sa semenkama, koje su zelenkasto – žute boje – kaže dipl. inž. Nenković.
Semenke iz ploda mogu da posluže za razmnožavanje, ukoliko ljubitelji cveća ne žele da kupe već ožiljene sadnice. Mana pasiflore je što ju je teško gajiti u žardinjerama, zbog jakog korena. Vodi poreklo iz Polinezije, Južne Amerike i Azije i u svetu postoji oko 400 varijeteta ove penjačice predivnih cvetova. U zavisnoti od sorte, daje cvetove različitih boja. Njeni plodovi u egzotičnim zemljama su jestivi i zovu se „voće strasti“.
– Zanimljivo je da, osim što ih vole leptiri, pasiflori su bubamare najveći prijatelji. One joj pomažu da se oslobodi biljnih vaši, koje se teško uočavaju u bujnoj vegetaciji – kaže Magdalena Nenković.
Piše: Biljana Nenković
