Pasulj i boranija (Phaseolus vulgaris) vode poreklo iz Amerike, dok je u Evropu stigao krajem 17.veka. Kada se od ove vrste u ishrani upotrebljava mahuna u tehnološkoj zrelosti (voštanoj zrelosti zrna) na našem govornom područiju zove se ili boranija ili nešto što ima u sebi reč mahuna (grah mahunar). U većini drugih jezika u nazivu boranije je reč koja asocira na svežinu, mladost ili hrskavost mahune.
Pasulj ili boranija je jednogodišnja zeljasta biljka iz porodice Fabaceae, rod Phaseolus. Koren ove biljke je vretenast, sa slabije razvijenim glavnim korenom, dok su bočni korenovi mnogobrojni, dobro razvijeni i dugački. Stablo je zeljasto i odlikuje se raznolikošću po veličini (dužini), razgranatosti, boji, rastu i drugim osobinama. Visina može biti 25-50 cm kod čučavih stabala, dok kod visokog tipa stabla visina može biti do 3m. Listovi su svetlozelene do tamnozelene boje, manje ili više naborane ili glatke površine prekrivene sa finim maljama. Cvetovi pasulja i boranije grupisane su u grozdaste cvasti, najčešće 5-6 cvetova a može biti i preko 10. Leptiraste su građe, 1-1.5 cm dugački. Pasulj ima mnogoviše cvetnih pupoljaka nego što se formira mahuna. Najčešće se opraši svega 4-10% cvetova, što je dovoljno za postizanje zadovoljavajućeg prinosa. Plod je dvokrilna mahuna, a njena dužina je različita i zavisi od sorti,ali varira pod uslovima gajenja, veličina od 4cm do preko 25cm. Po širini mogu da budu uže ili šire, dok po obliku mogu biti prave, manje ili više izvijene. Mahune mogu da se formiraju duž celog stabla, u gornjoj ili donjoj polovini biljke u zavisnosti od sorte. Kod niskih formi pasulja i boranije najznačajniha osobina mahuna,a gledišta uspešnosti prozvodnje, je da se formiraju na visini većoj od 15cm od zemljišta, kao i da ne pucaju i ne osipaju zrna u fiziološkoj zrelosti. Boja nezrelih mahuna može da bude zelena, žuta, ljubičasta, mramornošarena i raznih nijansi. Zrele mahune su u većini slučajeva slamasto žute, krem i svetlo drap boje. U mahuni se nalazi 2-9 zrna koja su pričvršćena za trbušni šav mahune.Postoje razne boje zrna od bele, sivkaste, zelenkaste i žućkaste pa sve do ljubičaste, crvene i crne boje.
Za rast i razvoj pasulja potrebno joj je dosta svetlosti u prvim fazama razvoja ali kasnije dobro podnosi zasenjivanje. Kod vrste Phaseolus vulgaris postoji sortna specifičnost kada je u pitanju reakcija na dužinu dana.Vegetativna masa pasulja jako se povećava kod biljaka kratkog dana u uslovima gajenja dugog dana i obrnuto. Prema tome, kod sistemskog rada sa pasuljem neophodno je obratiti pažnju na geografsku širinu mesta uzgajanja. Ova vrsta je poreklom iz toplih krajeva pa ne podnosi temperaturu ispod 0 stepeni kao ni onu preko 30-35 stepeni. Minimalna temperatura za nicanje je 8-12 stepeni, dok je najpovoljnija 18-25 stepeni kada niče za 4-10 dana. Optimalna temperatura za cvetanje je 20-25 stepeni,a cvetanje se zaustavlja ko temperature 15 stepeni i 35 stepeni, te dolazi do opadanja cvetova i zametnutih mahuna. Za uzgoj najbolje odgovaraju černozem, kvalitetno aluvijalno zemljište i livadska crnica. Zemljišta sa visokim nivoom podzemne vode nisu pogodna za gajenje pasulja i boranije.
Pasulj i boranija su dobar predusev koristan za njivu, jer su biljke sa kratkom vegetacijom i azotofiksatori su. Pasulj se seje u redove rastojanja od 15 do 70 cm, dok se boranija seje na rastojanju većem od 30cm. Dobri predusevi za pasulj i boraniju su strna žita, kukuruz, krompir, cvekla, paradajz, crni luk, kupus, dok mu setva iza šećerne repe neće prijati zbog zbijenosti zemljišta.
U zavisnosti od vremena proizvodnje obavlja se i obrada zemljišta. Za prolećnu setvu obrada zemljišta se izvodi u jesen, na dubini oko 25 cm, dok se pred setvu zemljište kultivira i priprema za taj posao. Za letnju (kasnu) setvu, kada je boranija naknadna kultura, obrada se obavlja posle skidanja graška i mladog krompira.
Prinosi boranije, u zavisnosti od sorte i načina berbe, iznose 8-20 t/ha. Pasulj se bere kada su mahuna i zrno zreli, po suvom vremenu.
U kišnim godinama se odseca biljka iznad površine zemljišta, jer tako koren, bogat bakterijama i azotom, ostaje u zemlji. Odsečena stabla se suše, a mahuna i zrno dozrevaju. Prinos pasulja je 1.5 – 3 t/ha.
Autor: Nataša Prodanović, PSSS Sombor
