MALA ŠKOLA PČELARSTVA „DOBROG JUTRA“ 80
Iako ih smatramo za korisne insekte, mnogi ih čak uzimaju za zaštitni znak firme verujući da su simbol sreće, pauci su na pčelinjaku veoma nepoželjni i spadaju u red pčelinjih neprijatelja. S početkom proleća i toplih dana, a posebno kada krene sezona voćne paše, paukove mreže predstavljaju veliku opasnost za pčele koje se vraćaju u košnice. Većina pčelara je tada zaokupljena drugim obavezama: pregledima, čišćenjem, borbom protiv nailazeće varoe, tako da se ovim štetočinama posvećuje malo pažnje.
A, oni su uvek u blizini pčela. Ako se pažljivo pogleda, moguće ih je primetiti u okolini svake košnice pa i na njima samim, pod postoljem, oko pojila i na drugim mestima. Kad se ne vide sami pauci, njihove mreže su uvek lako uočljive. Pogotovo kada se u njih uplete poneka pčela.
Mesožderi koji se hrane insektima
Pauci (Araneae) su najbrojnija grupa arahnida. Do danas je opisano više od 26.000 vrsta, ali se smatra da mora da postoji i više od 100.000 vrsta. Pauci se dele na razne grupe, a među njima araneomorfe (Araneomorphae) obuhvataju sve obične pauke. Veličina tela, ne računajući noge, uglavnom ne prelazi dva centimetra. Prednji i zadnji deo odvojeni su lakim suženjem ili strukom.
Prednji deo tela pauka je zaštićen oklopom koji na čeonoj strani nosi osam očiju. Helicere su sa karakterističnim otrovnim žlezdama, a pelipalpe mužijaka transformirane su u organe za parenje. Obli trbuh, koji nije zglavkast kao kod pčele, nosi dodatke koji su izmenjeni u organe za predenje. Ovi organi luče niti koje se koriste za ispredanje mreže, samo kod manjeg broja vrsta, dok kod većine vrsta niti služe za ispredanje čaure koja zaštićuje jaja ili im služi kao konopac za spasavanje pri premeštanju s jednog mesta na drugo.
Nekima su pčele osnovna hrana
U vreme parenja mužjak je izložen priličnoj opasnosti kad se približava ženki, jer ga ona može zameniti sa plenom. On se ljulja na niti koju ona drži, da bi je upozorio na svoje namere. Pauci žive svuda gde žive insekti, mesožderi su i hrane se, uglavnom, insektima koje ubijaju otrovom, ubrizganim preko helicera.
Postoji više vrsta pauka koji jedu pčele. Veliki broj prolećnih pauka jede pčele hvatajući ih u mreže. Ponekim vrstama pčele su čak osnovna hrana. Takvi pauci su retko u brojnim i jakim zajednicama i od njih ne bi trebalo očekivati značajnije štete. Drugi su lovci bez mreža. Oni se nalaze u zasedi na samom cvetu ili u njegovoj unutrašnjosti i tu vrebaju pčele koje sakupljaju polen i nektar.
Jedan takav, baštenski pauk, vrlo rasprostranjen i neprimetan, je mali svetlo zelenkasti pauk veličine svega koliko i pčela. Susreli smo ga sasvim slučajno u vreme suncokretovog medobranja. Tražeći što više lepih položaja za obimnu arhivu fotografija, na jednoj glavi suncokreta, na obodu pojavio se pauk. Profesionalna upornost snimatelja da bude sličnih osobina kao i pauk, da nepokretan čeka trajala je ne toliko dugo koliko je već sunce bilo visoko i toplo. Pčelice su prilazile, on ih je na obodu čekao i vrebao. Kada je jedna sletela u njegovu blizinu, krenuo je prema njoj, ali se vratio jer je potencijalni plen odleteo. Zanimljivo je kako se vratio u zasedu između žutih latica, sličnih po boji i dovoljno velikih da mu stvore hlad. Kakav mu je bio ulov i da li su bile samo pčele, ne znamo, ali sve je to u lancu ishrane. Jedini način borbe protiv pauka je skidanje njihovih mreža i uništavanje samog pauka na pčelinjaku. Primena bilo kakvih insekticida ugrozila bi same pčele i dovela u pitanje čistoću pčelinjih proizvoda. Srećom, šteta koju naprave pčelinjim zajednicama, poredeći je sa drugim štetočinama, nije tako velika.
Piše: Prof. Dejan Kreculj
