Njeni medovi od uljane repice, bagremov, livadski, suncokretov i lipov, na tržištu su pod imenom “Majstorović”, na Instagramu kao “Slatko zlato”, a proizvodi i meleme od voska, maslinovog ulja i lekovitih biljaka.
Već godinama se, i u našoj zemlji, i u svetu, govori o ugroženosti pčela, najvažnijih oprašivača među insektima. Imajući u vidu da svaki treći zalogaj koji pojedemo zavisi od pčela, to jest od njihovog oprašivanja biljaka, jasno je da moramo voditi računa o ovom vrednom insektu.
Mlada Jelena Majstorović iz Kule jedna je od onih koji to čine. Baveći se pčelarstvom, razvila je ljubav prema pčelama.
Melemi od voska, maslinovog ulja i lekovitog bilja
Jelenina porodica pčelarstvom se bavi već 10 godina, a njihove košnice smeštene su u Kuli. Kada su njeni roditelji postali pčelari, Jelena je imala nepunih 13 godina.
– U pčelarstvo sam ušla spontano. Prijalo mi je da idem s tatom u pčelinjak. Na početku sam mu samo pridržavala dimilicu, ali ubrzo sam i pregledala košnice, hvatala rojeve. Svo znanje o pčelarstvu sticala sam kroz praksu, tek kroz nekoliko godina počela sam da učim i čitam o tome – rekla nam je ova dvadesettrogodišnjakinja na početku razgovora.
Trenutno Majstorovići imaju blizu 100 društava i iz godine u godinu ih je sve više. Pčele sele na bagremovu, suncokretovu, lipovu pašu, kao i na uljanu repicu, kroz celu Vojvodinu.
Mešavine s voćem i – matična mleč
– Spravljamo i mešavine s medom, polenom, propolisom, liofilizovanim voćem, kao i suvim i koštunjavim voćem. Takođe, pravimo mast za usne. Najnovija u našem asortimanu je matična mleč. Taj proizvod bih preporučila svima, uz oprez – od koga kupujete. Pravu matičnu mleč nećete pronaći na policama, mora se kupiti direktno od pčelara – ističe Jelena Majstorović.
– Preseljenje iz Kule sprečava me da provodim onoliko vremena u pčelinjaku koliko sam provodila ranije. Sada obavljam spoljne poslove, uvlačenje žica u ramove, prodaju i reklamiranje, kao i edukacije putem društvenih mreža. Dok sam redovno bila u pčelinjaku, najviše sam volela da tražim mlado leglo i maticu – navodi ova pčelarka.
Pčele su važnije nama, nego mi njima
Njihov med od uljane repice, bagremov, livadski, suncokretov i lipov med poznati su pod imenom „Majstorović“, dok su na Instagram mreži poznati kao “Slatko zlato”. Pored meda koji njihove pčele prave, proizvode meleme na bazi voska i maslinovog ulja, kao i od biljaka koje suše.
Pčelarstvo je u Jeleni probudilo ljubav prema tim malim bićima. Ono ju je navelo da više uči i da uz to sazna da, pored gajenih medonosnih pčela, postoje i divlje pčele, kojima je takođe potrebna naša pomoć.
– Trudim se da edukujem ljude putem tekstova, kao i objava na društvenim mrežama. Nažalost, sada sam zbog drugih obaveza malo to usporila. Nastojim da na zanimljiv način doprem do što više ljudi, mlađih i onih starijih, da promene mišljenje i da obrate pažnju na okolinu. Najmanje što možemo da uradimo jeste da ne kosimo travu “do panja” pri svakom košenju, da ne zagađujemo i da što više čitamo o tome i pronalazimo načine da delujemo – naglasila je Jelena.
Kako kaže, pčele, gajene i divlje, važnije su za nas, nego mi za njih. Svaka jedinka je značajna i njihovu ugroženost moramo shvatiti ozbiljno. Svakog proleća imamo priliku da promenimo njihov položaj u svetu, a pre svega u našoj okolini.
Možda niste znali
Pčela je jedini insekt koji proizvodi hranu za ljude.
Za jedan kilogram meda pčele moraju u košnicu da unesu 3 do 4 kilograma nektara, a s jednog cveta pčela sakupi samo 0,02 mg nektara.
Pčela je sposobna da se udalji od košnice gotovo 8 kilometara i bez poteškoća sama nađe put natrag.
Medonosna pčela sleti na čak 2.500 cvetova dnevno, u proseku u toku dana ima 12 izleta iz košnice, a na jednoj paši se zadržava oko 10 minuta.
Stručnjaci smatraju da je jedinstveni ples kojim komuniciraju medonosne pčele najkompleksniji u čitavom životinjskom carstvu. Njihov ples uključuje pokrete i zvuk lepeta krila.
Da li znate da je zujanje pčela u stvari njihovo zamahivanje krilima? Pčela zamahne krilima čak 11.400 puta u minuti, a mi to registrujemo kao zujanje.
Pčela se smatra vrlo pametnom životinjom, jer ima impresivnu sposobnost pamćenja i učenja, kategorizacije sličnih predmeta, simetričnih i asimetričnih oblika. Ona čak može da odredi pređeno rastojanje.
Medonosna pčela prepoznaje se unutar svoje porodice putem 170 receptora mirisa.
U toku letnjih meseci, kada je najproduktivnija, matica može položiti čak 2.500 jaja za jedan dan.
Piše: Tanja Prolić
