Piše: Lea Radlovački

Žena u pčelarstvu nema dovoljno i mi smo hteli da vam predstavimo jednu uspešnu pčelarku koja je svoje zanimanje našla baš u njihovom društvu. Pričamo sa Tatjanom Mrdak iz Sivca koja će na leto ove godine obeležiti 20 godina otkako se bavi ovom poljoprivrednom granom.

U svet pčelarstva zakoračila je sasvim slučajno, kada se jednog dana pojavio veliki roj pčela u bašti, ali uz podršku svekra Miluna koji joj je postavio sudbonosno pitanje: „Hoćeš li ti taj roj ili nećeš?“

Pristavši na nešto o čemu ništa nije znala, nesvesno se opredelila za potpuni preokret u svom životu, o kome sada oduševljeno priča, trudeći se da bude primer svima, naročito ženama, koji žele da se posvete pčelarskom pozivu.

– To su zaista bili minuti koji su mi promenili život iz korena – priča svoju priču Tatjana Mrdak ponosna na sve što je postigla i što svim snagama i voljom i dalje postiže. – Iako sam rekla da želim taj roj, nisam znala šta ću s njim… Svekar je potom pozajmio košnicu od komšinice koja mi ju je na kraju poklonila. I tako kreće moja borba za opstanak i podizanje tog pčelinjaka…

Iako isprva ništa nije znala, uspeh je usledio samo zahvaljujući Tatjaninoj upornosti i strpljivosti pčela. Istražujući u svetu bez kompjutera i Interneta, upoznavala je osobe koje su joj umnogome pomogle da nauči sve što je potrebno kako bi se opstalo u pčelarenju.

Mentorstvo pravih ljudi

– Tada sam se upoznala s Miroslavom Delićem koji mi je postao fantastičan mentor, otkrivajući mi mnoge pčelarske tajne. Mnogo vremena sam provodila s njim u njegovom i u svom pčelinjaku. On je od pčelarstva iškolovao petoro dece i vrhunski je poznavalac pčela. Potom sam upoznala i Stanka Golubovića koji mi prenosi svoja saznanja, te pored njih dvojice ulazim u Pčelarsko društvo Sivac, čija sam danas predsednica, i tu kreće ozbiljan razvoj mog pčelinjaka – priseća se Sivčanka.

Ova pčelarka je tokom zime uzimila 120 košnica, što dovoljno govori o tome da je za nju pčelarenje ozbiljan posao. To su shvatile i njene kolege, te je prva žena koja je uspela da uđe u Izvršni odbor Saveza pčelarskih organizacija Srbije i zadrži se u toj ulozi dva mandata.

– Zadovoljna sam svojim poslom, ne krije Mrdak, dodajući da radi ono što voli, a to joj omogućava i da bude dosta kod kuće, pa uspeva da se posveti i porodici i svojoj okolini, dok je i predsednica Saveta Mesne zajednice Sivac.

– Držimo brojne edukacije u vrtićima, jer to je početna stepenica, pravo vreme kad deca kreću s prvim većim saznanjima u životu. Trudimo se da im stvorimo svest o ekološkom sistemu i tome koliko su pčele bitne, a da je korišćenje meda i pčelinjih proizvoda stvar kulture življenja.

Ipak, da nema porodicu kao najveću podršku i oslonac, teško da bi uspela da dogura toliko daleko u onome što radi, jer pčelarstvo je i skupo, naročito na samom početku, kada je neophodno najviše ulagati.

Iza svakog uspeha je porodica

– Sve je potrebno da se radi zajednički, i tu svaki član porodice može sebe da pronađe, što je siguran put ka uspehu – ističe Tatjana. – Kad se upustite u svet pčelarstva, on vas vodi, a pčelinje društvo vas uči kuda da idete.

Tatjana Mrdak tokom sezone nekoliko puta seli svoje pčele na razne paše. Radnu godinu počinje u rano proleće, kad pčele vodi na pašu u voćnjak, gde oprašuju višnju, krušku i šljivu. Nakon toga odlaze na uljanu repicu, pa na bagrem. Potom sledi period mirovanja, iliti gladovanja pčela, a sezonu završavaju na suncokretu.

– U suštini, svake godine imamo uljane repice i suncokreta, a prošle godine po prvi put nismo imali bagrema – kaže Mrdak. – Teško je reći koliko se meda može izvrcati. Pčelarim 20 godina, upamtila sam i one jako dobre godine, a poslednjih nekoliko smo svedoci da je konstantno loše, vrcamo toliko male kočiine da je to postao veliki problem.

Međutim, iako je bagremov med najtraženiji, jer se ne kristalizuje brzo, Tatjana u ponudi ima samo onakav med kakav je u prirodnom stanju, što znači – kristalizovan.

Med je preventiva, ne nužno i lek

Porodica Mrdak prošle godine kupila je salaš kod Malog Stapara, u blizini Sivca, gde žele da naprave stacionarni pčelinjak, kako bi ljudi, naročito roditelji sa decom, mogli da dolaze i da vide kako izgleda svet pčela, kakvi su mirisi, šta se tu radi, koja je njihova uloga… Sve bi bilo uređeno u vidu api komore, koja bi mogla da se uvrsti u turističku ponudu kulske opštine. Api komore su napravljene tako da ne dolazite u dodir sa pčelama, već udišete vazduh direktno iz košnica, a on je veoma blagotvoran.

– To bi bilo idealno i za one koji imaju probleme sa disajnim organima, a imali bi i priliku da na licu mesta dobiju čiste pčelinje proizvode – kaže Tatjana Mrdak. – Problem je što ljudi nisu ni svesni koje su koristi pčelinjih proizvoda, a nije dovoljno korisiti ih samo u momentu kad se razbolite, već su odlični kao preventiva, da jačate imunitet.