Na teritoriji Kikinde svega desetak žena bavi se pčelarstvom. Tom interesantnom hobiju pristupaju iz velike ljubavi, a najviše ih privlači boravak u prirodi i specifičan način rada sa pčelama. U samom pristupu poslu, opreznije su od kolega muškaraca, a pojedinim pčelarkama taj hobi je sačuvao zdravlje.
Kada je 2015. godine nabavila prvih pet košnica, Slavica Dangubić iz Kikinde nije ni sanjala da će to zanimanje prerasti u ljubav. Majka troje dece u svet pčelarstva ušla je na preporuku prijatelja, a rad u pčelinjaku doprineo je poboljšanju njenog zdravstvenog stanja.
„Bolovala sam od astme. Govorim u prošlom vremenu, mada kažu da je astma neizlečiva. Ipak, već nekoliko godina nemam nikakvu terapiju, ne koristim ništa osim mojih pčelica i propolisa koji redovno uzimam. Propolis kapi sama pravim i redovno ih uzimam.“
Slavica danas ima blizu četrdeset košnica. Nije joj teško da, nakon svih poslovnih i kućnih obaveza, izdvoji vreme i za pčelarstvo, koje joj višestruko vraća:
„Privukao me je boravak u prirodi i sam rad sa pčelama. Čovek tu odmori dušu, jer mora biti izuzetno smiren. Koliko god dođeš napet na pčelinjak, tu se smiriš, opustiš i odeš kući preporođen. To nam je kao psihološka terapija.“
U Udruženju pčelara Kikinde aktivno je oko deset žena. Njihov pristup pčelinjaku značajno se razlikuje od pristupa kolega muškaraca. Košnice pčelarki su urednije i estetski uređenije, ali i način rada je drugačiji, priča predsednik Udruženja Saša Čolak:
„Vrlo su oprezne i nežne u radu sa pčelama, što muškarci u žurbi često zaboravljaju i zanemaruju, pa ponekad budu i previše grubi. Toga kod žena nema.“
Naši sagovornici ističu da pčelarstvo danas nije isplativo zanimanje, posebno na teritoriji Kikinde, gde više od pet godina dolazi do masovnog trovanja pčelinjih društava. Ipak, entuzijazma za poslom ne manjka, jer su rad u prirodi i stvaranje sopstvenih, zdravih, proizvoda, važniji od svake zarade.
Izvor: RTV
Foto: RTV
