Livadski šampinjoni su ovog proleća u novovaroškom kraju rodili kao retko kada. Gurmani su uživali jer za ovu pečurku kažu da je prava poslastica.
-Za mene je ravna mesu. Od rudnjače, kako je još neki zovu, mogu se spremiti razne đakonije, pa dosta ostavljam u zamrzivač kako bi je imao na trpezi tokom cele godine. Livadske šampinjone kao i druge pečurke berem isključivo za svoje potrebe, a nešto poklonim i prijateljima – kaže za „Dobro jutro“ Dejan Romandić iz Draževića kod Nove Varoši.
Kišno proleće pogodovalo je pečurkama. U šumama i na proplancima Zlatara, Murtenice i drugih starovlaških planina gde vlada surova klima, proletos je imalo dosta i smrčka. Ovih dana krenuli su i lisičarka i vrganj koji se uz smrčak jedino otkupljuju u ovom kraju.
Posle dugih kiša konačno je ugrejalo i sunce, pa ljubitelji gljiva i berači zadovoljno trljaju ruke. Smena kiše i sunca su ono što pečurke vole zbog čega se očekuje rekordan rod.
-Konačno je ogrejalo, što će uticati i na kvalitet i na rod jer ne kaže se uzalud – raste kao pečurka posle kiše. Pečurka je ove godine inače krupna i ekstra kvaliteta, ali je morala brzo da se bere jer su je zbog velike vlage brzo napadali crvi i druge štetočine– kaže Romandić.
Željko Dulanović
(Fotografije: Dejan Romandić)
