Pekmez, džem, marmelada – u čemu je razlika, osim naziva? Pekmez je srpska (odnosno turska) reč, džem je engleska, a marmelada je pekmez od citrusnog voća. U ovom slučaju to nije toliko bitno, jer pekmez od zove i nije nešto što se mnogo pravi i postoji nekoliko sitnica u vezi sa njim.
Priprema se od jednog 1 kg zrelih bobica zove, pola kg šećera, pola l vode, malo vanil šećera. Prvo treba dobro da operete zovu, najbolje jedan po jedan grozd pod mlazom vode, a zatim bobice skinete sa peteljki. U šerpu sipajte vodu, šećer i očišćene bobice zove. Kuvajte na laganoj vatri oko pola sata, uz stalno mešanje. Kada se pekmez dovoljno stegne, sipajte ga u teglice i dobro zatvorite. Ako vam smetaju semenke, u polovini pripremljene vode (a to je 2,5 dl) skuvajte bobice. Kada one sasvim omekšaju propasirajte ih, dodajte ostatak vode i šećer, i sve kuvajte dok ne dobijete dovoljno gust sirup, otprilike kao med. Pekmez ili džem, kako god ga nazvali, izgleda veoma efektno, ima lepu neobično tamnu boju, ali nije ni blizu mirisa i ukusa pekmeza od kajsija ili višanja, čak nema ni onaj karakteristični miris cveta zove. Ako uz razna pečenja ili kuvana mesa volite nešto što ima kiselkasto – slatki ukus, onda ovaj pekmez može biti pravi izbor.
Piše: Svetlana Mujanović
