U toku nedavno završenog Međunarodnog zimskog popisa ptica vodenih staništa, ornitolozi, članovi i volonteri Društva za zaštitu i proučavanje ptica Srbije, zabeležili su prisustvo mnogih ptica netipičnih ili retkih u zimskom periodu za naše podneblje: ražanj, gak, crvena lunja, zlatni vivak, crvena čaplja i među njima i jedna od najkrupnijih ptica u Srbiji – kudravi nesit (Pelicanus crispus), najveći u porodici nesita, u narodu poznatoj i kao pelikani.
Ova impozantna ptica, od kljuna do repa može biti duga 183 cm, a njen raspon krila seže do neverovatnih 320cm! Teška i do 13 kilograma, jedna je od najmasivnijih letačica na svetu. Na potiljku ima duže, razbarušeno perje po čemu je i dobio naziv. Lepoti i lakom prepoznavanju ovog pelikana doprinosi dug, narandžasti donji deo kljuna koji u sezoni parenja postaje crven! Iako se može činiti kao egzotična ptica dalekih krajeva, kudravi nesit je u 19. veku u Srbiji bio gnezdarica, ali je nestao do polovine 20. veka usled isušivanja prostranih ritova, bara i močvara za potrebe poljoprivrede, progona, izgradnje brojnih nasipa i kanala. U 21. veku boravak kudravih nesita bio je beležen nekoliko puta, ali nije bilo sumnje o gnežđenju.
„Kudravi nesiti su i ovog januara naši gosti na Dunavu u Negotinskoj krajini! Tokom tri dana pretraživanja za vreme Međunarodnog popisa ptica vodenih staništa zabeležili smo bar šest ptica. Od toga, četiri su bile mlade, te po jedna odrasla i nezrela ptica“ rekao je Marko Šćiban, koordinator Međunarodnog popisa ptica vodenih staništa u Srbiji, i dodaje: „Učestali nalazi ove strogo zaštićene vrste u poslednjih nekoliko godina na Dunavu u Negotinskoj krajini bude nadu da će kudravi nesiti u Srbiji možda pronaći i odgovarajuće stanište za gnežđenje u budućnosti“.
Kudravi nesit jedna je od 12 ciljanih vrsta ptica koje pokušavamo da zaštitimo u okviru „Danube Free Sky Life“ projekta – međunarodnog projekta očuvanja ptica duž reke Dunav. Među najvećim opasnostima za ptice duž Dunava su sudari sa žicama dalekovoda i strujni udari.
„Za sada kod nas nisu beležena stradanja nesita od sudara sa provodnicima dalekovoda. Nadamo se da će nastaviti da bezbedno zimuju kod nas i da su već naučili da izbegavaju dalekovode kod hidroelektrana Đerdap 1 i Đerdap 2“, dodao je Šćiban.
Izvor: Društvo za zaštitu i proučavanje ptica Srbije
Foto: Pixabay
