Kada pčele uzimaju hranu iz invertovanog sirupa pogača ili meda rastvorenog u vodi ponašaju se kao prema nektaru i u njega ugrađuju enzime, a time se troše stvarajući ih svojim žlezdama za šta je potrebna pojačana ishrana polenom ili pergom.

– Perga se smatra glavnom rezervom proteina i lipida u košnici, ipak, veoma značajna rezerva svih neophodnih supstanci izuzev ugljenih hidrata nalazi se i u masnim telima kućnih pčela. Kada su pčele hranjene polenom ili pergom nije primećena nikakva razlika u broju uspešno odgajenih larvi do poklapanja legla – navodi Pavlović.

Prema njegovim rečima, količina vlage, proteina i lipida u polenu i pergi se veoma malo razlikovala, a primećeno je i da je skrob prisutan samo u svežem polenu, dok ga u pergi nema, ali se zato u pergi nalazi više redukujućih šećera. U mnogim radovima je iznošena pretpostavka da zbog dejstva mikroorganizama, perga ima veću nutritivnu vrednost od polena, pa da je pčele zbog toga rađe konzumiraju.

– Izgleda da su to sve pogršne pretpostavke jer je utvrđeno da pčele rađe konzumiraju svež polen, a da pergu proizvode samo da bi polen konzervirale za periode kada ga nema u prirodi, a skladištenje polena pčelama ne olakšava njegovo varenje.

Foto: AdobeStock