Čim se zemljište malo zagreje, počinje sadnja krompira. Za krompir se biraju nezakorovljene, plodne parcele, na kojima je zemljište slabo kiselo i ima rN vrednost od 5,3 do 6,0. Ovo povrće dobro podnosi monokulturu, ali je, zbog bolesti i štetočina koje ostaju u zemljištu, treba izbegavati. Na istoj parceli može se gajiti tek posle tri-četiri godine. Najbolji predusevi su leguminoze, grašak, boranija i žitarice, a dobar je predusev ostalom povrću, pogotovo onom iz postrne setve.
Ovo povrće treba đubriti i stajnjakom i mineralnim đubrivima. Ako svež stajnjak nije unet u jesen, treba ga zameniti zgorelim i uneti uoči predsetvene obrade. Na manjim parcelama i u baštama unosi se u kućice ili redove. Sadnja počinje kada se zemljište na dubini od desetak centimetara zagreje na oko pet Celzijusovih stepeni. U našoj zemlji je to, u zavisnosti od nadmorske visine, od kraja februara do početka maja. Za ranu proizvodnju sade se naklijale krtole mase 50 do 70 grama, na razmak 25 do 35 centimetara u redu i 50 do 60 cm između redova i na dubinu od šest do deset centimetara. Rani se sadi pliće, kasni dublje, na lakim zemljištima dublje, a na težim pliće. Po pravilu, gornja ivica krtole treba da je tri do pet centimetra ispod površine zemlje, da je bolesti i štetočine, prvenstveno krompirov moljac, ne bi lako pronašli. Posle sadnje redovi se zagrnu i na malom posedu i u bašti uradi se malčiranje – pokriju se slamom, senom ili kartonom, koji čuvaju vlagu i štite od temperaturnih kolebanja. U zavisnosti od klime, sorte i namene, dužina vegetacije je od 60 do 150 dana.
