Насловна ТЕМЕ ЖИВОТ PETA GENERACIJA PANIĆA POVRTARA U JOVCU: Traži se zdravo povrće s poreklom

PETA GENERACIJA PANIĆA POVRTARA U JOVCU: Traži se zdravo povrće s poreklom

518

Ljudi danas žele da znaju šta jedu, vole domaće proizvode koje su proizveli seoski domaćini, a to ne mogu da dobiju u velikim marketima. Kvalitetno i zdravo povrće s poreklom je ono što kupci danas traže, kaže Violeta Panić iz Jovca kod Ćuprije, čija se porodica bavi povrtarstvom nekoliko decenija. Violeta i njen rođeni brat Vladan Nikolić peta su generacija povrtara iz Jovca, sela koje je, zbog plodne zemlje oko Velike Morave, poznato po uzgoju povrća, a pre svega čuvenog jovačkog paradajza, kao i paprike.

Piše: Jelena Lukić

S uzgojem povrća prvi je počeo pradeda Duško Nikolić, pre više od pola veka. On je zemlju obrađivao ručno, a povrće vozio konjskim zapregama na obližnje pijace, ćuprijsku i jagodinsku.

Danas Nikolići i Panići povrće uzgajaju na više od tri hektara, najviše papriku na oko 1,40 ha, zatim paradajz, krastavac, krompir, kupus, crni luk, tikvice, plavi patlidžan, karfiol i brokoli, kao i blitvu i peršun. Imaju i voćnjak s kruškama, šljivama i kajsijama na oko 50 ari, kao i vinograd na 15 ari. Povrće plasiraju na pijacama u Svilajncu, Batočini i Lapovu, prodaju na veliko od kuće, a u Jagodini imaju piljaru, ,,Violetina bašta”. Imaju stalne mušterije, koje vole da znaju da se voće i povrće koje kupuju uzgaja na ovim prostorima.

Violeta Panić kaže da proizvodnja povrća može biti veoma isplativa samo ako se uloži dosta rada i truda.

– Isplativo je baviti se poljoprivredom, samo treba dati sebe, uložiti dosta truda, rada, pre svega – dosta ljubavi u tu proizvodnju. Važno je da čovek radi ono što voli, a mi ovo volimo i to naši kupci prepoznaju – kaže Violeta.

Vrlo je ponosna na domaću sortu paprike – belu ajvarušu – koja liči na dukat i koju uspešno ove porodice sade desetak godina iz sopstvenog semena.

– Seme odvajamo od prvog ploda, koji je i najbolji. Biramo najkvalitetnije i najkrupnije plodove. Važno je da u prečniku od 300 metara ne bude paprike druge sorte, kako ne bi došlo do mešanja. Ova naša paprika je odlična za ajvar, jer ima mali procenat vode i dobro se ljušti. Težina paprike je od 250 do 400 grama. Jedna biljka može dati i do 40 plodova, naravno, uz sve agrotehničke mere. Mi to sve sprovodimo, nekad uz pomoć stručnjaka, mada i sami sve znamo jer dugo gajimo – ističe s ponosom.

Bitno je zalivanje, kao i đubrenje, kako veštačkim đubrivom, tako i stajnjakom. Za dobru papriku bitna je i struktura zemljišta, koje mora biti plodno.

– Naše parcele su pored Velike Morave, tako da imamo plodnu zemlju. Imamo sistem kap po kap, foliju, a sve to je neophodno za dobar rod povrća, objašnjava ova vredna i ambiciozna žena.

Za ostalo povrće ovi poljoprivredni proizvođači koriste holandsko seme koje je, kako kažu, najkvalitetnije i dobro se pokazalo na našim prostorima.

– Koristimo holandsko seme kupusa, karfiola, crnog luka i brokolija. Ono je odlično, nema odstupanja od kvaliteta i svake godine odlično rađa. Na primer, seme karfiola s ovog prostora nekada ne zavije glavicu, a holandsko uvek, mada mnogo zavisi od zalivanja, od sunca, plodoreda. Seme karfiola i brokolija sadimo u kontejnerima sa supstratom, a zatim prenosimo na otvoreno polje oko 25. juna i stiže za oko 60 dana. Ni brokoli nije težak za uzgajanje – kaže Violeta.

Povrće uzgajaju samo na otvorenom polju. Ove porodice se bave i ratarstvom. Obrađuju desetak hektara zemlje, od čega je većina uzeta u zakup.

– Holandsko seme koristimo i za sadnju crnog luka pogačara koji se sadi mašinski. I ovde se holandsko seme pokazalo kao najbolje jer je prinos dobar, a kvalitet luka odličan. Luk, naravno, zahteva tretiranje protiv plamenjače, kao i protiv insekata – ističe Violeta Panić i dodaje da se trude da upotrebu pesticida i herbicida svedu na minimum, jer tržište zahteva zdravo povrće, a karencu uvek ispoštuju.

Panići i Nikolići sezonski uzgajaju povrće. Imaju i hladnjaču od oko 30 kvadrata, u kojoj trenutno ima krompira, kupusa, luka, paprike i jabuka.

– Jedne godine smo papriku prodavali do februara. Prošle godine zadnja berba paprika bila je polovinom novembra, tako da je ima i sada u januaru. Zadovoljni smo i prinosima. Uglavnom budu oko 60.000 kg po hektaru, a jedne godine smo imali i 70.000 kg. Kakav će biti rod zavisi od godine, da li je sušna ili kišna. Inače, i za papriku koristimo sistem kap po kap, od države nikakve subvencije nismo dobili već smo sve sami finansirali – naglašava Violeta.

U proizvodnju povrća uključene su obe porodice. Podele posla ima, ali tokom sezone, svi rade sve. Imaju i stalne radnike koji su s njima dugo godina, tako da su postali porodični prijatelji, navodi Violeta.

I pored poskupljenja repromaterijala, Violeta kaže da kod nje u piljari cene nisu menjane mesecima. Poskupljenje bi pogodilo ionako osiromašene kućne budžete njenih stalnih mušterija.

Od države se očekuje više

Violeta Panić smatra da bi država trebalo da ponudi bolje subvencije i kredite:

– Država bi trebalo da se pobrine da poboljša poljoprivrednu proizvodnju, kako bi mladi ostali na selu i bavili se poljoprivredom. Trebalo bi da obezbedi neke kredite sa grejs periodom, koje bismo vraćali kada počnemo da prodajemo naše proizvode. U poslednje vreme je repromaterijal mnogo poskupeo. Neke cene su povećane duplo, a neke 20 do 30 odsto. Takođe, cena radne snage sa 200 otišla je na 300 dinara po satu.