Smokve uspevaju i u kontinetalnim predelima. U zavisnosti od sorte, rađaju plodove različite veličine i boje, imaju različito vreme dozrevanja, a mogu biti jednorodne ili dvorodne. Ako se izaberu različite sorte, smokve se mogu brati od početka leta pa sve do oktobra. Dvorodne sorte prvi put rađaju krajem juna i početkom jula, a druga berba je tokom septembra i oktobra.
Smokve se kod nas gaje pojedinačno. Najčešće se posadi po jedno ili dva stabla u dvorištima i okućnicama iz znatiželje, bez komercijalnih pretenzija, pa plodovi uglavnom služe za jelo u sezoni ili kuvanje slatka i džemova. Za uspešno gajenje smokve potrebno je odabrati povoljnu lokaciju u dvorištu.
Voli osunčana mesta, zaštićena od vetra
- Treba izabrati osunčana, topla mesta, zaštićena od hladnih vetrova. Ne pogoduju joj udoline, gde se zadržavaju hladne vazdušne mase. Smokve traže drenirano zemljište i bez visokih podzemnih voda. Starije smokve mogu da podnesu temperaturu i do 15 stepeni ispod nule, ali mlada stabla nisu toliko otporna, pa mogu da stradaju i na slabijem mrazu. Zato mladice treba zaštititi dok ne ojačaju. Ukoliko se desi da izmrzne nadzemni deo, smokva može da se oporavi i potera nove mladare iz podzemnog dela – kaže Violeta Petrović Luković, savetodavac u PSS službi u Kragujevcu.
Prilikom sadnje potrebno je na 30 centimetara od stabla obezbediti potporu i povezati je, kako bi imala pomoć u slučaju jakih vetrova. U prvih godinu dana od sadnje treba je redovno zalivati. Jama u koju se polaže sadnica treba da bude dvostruko veća od posude, a zemlja mora dobro da se usitni uz dodatak organskog đubriva. Koren zajedno sa zemljom iz saksije treba prvo potopiti u vodu pre postavljanja u jamu. Najbolje je posaditi je posle kiše, kada u zemlji ima dovoljno vlage. Ako nema kiše, samu jamu pre polaganja sadnice valja natopiti vodom.
Kada stablo ojača, relativno dobro podnosi sušu. Ipak, to ne znači da će bez ljudske brige donositi plodove. Naime, smokvi je potrebno oko 800 mm kiše ili navodnjavanja godišnje. Ima dobro razvijen koren, koji na krševitim terenima zna da probije i stene u potrazi za vodom.
Piše: Biljana Nenković
