S praznicima ne odlazi odmah i onaj praznični duh i graja uz šarenilo boja i mirisa, koji se na pijacama mogu čuti i videti, pa ne čudi kada se za njih kaže da su živi organizmi. Sredom i subotom u Vrbasu, pijace su mesta dešavanja – glavno okupljalište Vrbašana.
Voćar iz Subotice Nađfarkaš Menješ gotovo čitav radni vek proveo je na vrbaskoj pijaci. Nije mu teško da svake srede i subote pređe sedamdesetak kilometara u jednom pravcu kako bi svojim stalnim mušterijama ponudio jabuke čiju cenu nije menjao godinama, jer Vrbašani kod njega imaju posebne privilegije.
– Pijaca je moj život. Za Vrbas me veže detinjstvo. Ne prodajem jabuke na drugim tržnicama, već tezgu imam jedino u ovom mestu. Radujem se dolasku u Vrbas, tako već punih 35 godina – kaže Nađfarkaš dodajući kako je put od 75 kilometara na relaciji Subotica – Vrbas mnogo kraći od puta koji treba da se pređe od proizvodnje jabuka do njihovog izlaganja na tezgama. Kako priča, nije mu teško, jer voli svoj posao.
Sama šetnja kroz pijacu budi radost. To je mesto gde svaka mušterija ima svog prodavca zbog kog dolazi ne bi li se snabdela svežim proizvodima. Rezanci, kore za pitu, mlečni proizvodi, povrće, voće čekaju svoje kupce. Tu se čuju tople reči i najsrdačniji dijalozi. Tako je na tezgi nasmejane Đule Đanić. U svoju malu organsku proizvodnju ulaže mnogo truda.
– Volim pijacu zbog kontakta sa svojim sugrađanima, ali i zato što ovde mogu da ponudim zdrave, sveže i, pre svega, domaće proizvode pune vitamina koji nisu uništeni prskanjem. Ništa ne prskam herbicidima, već sve špartam, kopam i plevim – objašnjava Đula dok čekajući na red ispred njene tezge dve poznanice razmenjuju praznične pozdrave koji se na ovom mestu mogu čuti do Bogojavljanja: „Hristos se rodi. Vaistinu se rodi“.
Pijace pružaju poseban kvalitet svakodnevnom životu u gradu. One postoje zbog „trgovine” ali se od pamtiveka drže na komunikaciji među ljudima. Razgovora ne manjka ni kod pčelara Milorada Pljuca iz Bačkog Dobrog Polja.
– Već nekoliko godina med i ostale pčelinje proizvode izlažem na pijačnim tezgama. Raširio sam proizvodnju, imam stalne mušterije koje posećuju moje gazdinstvo u Bačkom Polju, ali na pijaci je veliki promet ljudi. Jednostavno, drugačije je. To je tradicija – kaže Milorad.
Vreme prolazi, ali pijace prkose godinama i opstaju i u ovom modernom onlajn vremenu. Prva tržnica u Vrbasu datira iz 18 veka. Bila je smeštena između dve crkve u centru grada i tu se zadržala do malo posle Drugog svetskog rata. Danas, među tezgama na pijacama u Vrbasu, Zmajevu i Kucuri, o kojima se stara JKP „Komunalac“, već više od deceniju radi inkasant Blagoje Delibašić. On zna kako pijace dišu, ranom zorom otključava njihove kapije i želi dobrodošlicu izlagačima iz raznih krajeva.
– Ovde ima svega, svašta se može čuti, i dobre i loše vesti. Ljudi ćaskaju, cenkaju se, jedni žure, drugi imaju vremena. Mnogo ljudi na malom prostoru. Pijace su mesta susreta – potvrđuje Blagoje.
Izvor: Dnevnik
Foto: Dnevnik/JKP „Komunalac“
