Vatreni ili plameni mač je novi izazov za ljubitelje sobnog cveća! Gaje je oni koji vole neobične biljke, i još neobičnije cvetove, poput ovog. Prati je još jedno ime – kićeni mač. Dobila ga je zbog izduženog i sabljastog žar – crvenog cveta koji izrasta iz centra biljke. Svako ko je u potrazi za tropskom egzotikom uneće je u kuću, a ona postaje sve popularnija.
Na pijacama cveća i u rasadnicima označena je kao Vriseja. Pripada rodu bromelija. Ova biljna vrsta broji više od 250 varijeteta širom sveta, a potekla je iz stenovitih predela Centralne i Južne Amerike, prvenstveno iz Brazila, a potom iz šuma i kamenjara Meksika i Zapadno – indijskih ostrva.
Što više svetla, što manje direktnog sunca
Najpoznatiji varijetet je Vriesea splendens, čiji su plameni mač ili sablja vanserijski detalj u enterijeru. Cvet može da traje i po nekoliko meseci, ali će vrh posle mesec dana požuteti.
Kako odskače po obliku cveta, tako se razlikuje i po načinu gajenja. Skoro sve na šta smo navikli kod nege sobnog cveća, kod vriseje je suprotno. Osnovno pravilo je zalivanje pravo u centar biljke.
-Vriseja voli što više svetla, ali ne podnosi nimalo direktno sunce. I dok se kod drugog sobnog cveća strogo vodi računa da voda ne dospe u središnji deo biljke, ona baš traži da se zaliva u sam centar lisne rozete. Taj centralni deo biljke uvek mora da ima vodu, osim zimi, kada mora da bude suv. Tada biljka miruje – kaže cvećar Bojan Dimitrijević iz okoline Svilajnca.
Idealna temperatura za uspešno gajenje vatrenog mača je oko 20 stepeni, najviša 24, a ne podnosi temperaturu ispod 12 stepeni. Napolje može da se iznese tek polovinom maja, kada se vremenske prilike ustale, ali kao što je već rečeno, nikako na direktno sunce. Međutim, što više dnevnog svetla dobije, to će vatrena sablja biti intenzivnije boje.
Redovno zalivanje mlakom kišnicom
Redovno zalivanje je najbolje mekom destilovanom vodom ili kišnicom, koja je mlaka. Ako se leti iznosi napolje, mora pored zalivanja i da se orošava. Ovo cveće ne voli suv vazduh. Prvi znak da vlažnost vazduha nije dobra je kada listovi počnu da žute, pogotovu zimi kada se u sobama uključuju grejna tela.
Vriseja može da se razmnožava, jer se novi izdanci pojavljuju uz osnovu biljke u fazi cvetanja. Oni se pažljivo odvoje od matične biljke sa malo korenčića i presade u krupno mrvljen treset. Mladica se presađuje kada dostigne polovinu visine majke – biljke.
Osnovna biljka ne mora da se presađuje, nije joj potrebna veća posuda, jer ne raste mnogo. Gaje se u saksijama dubine oko 15 centimetara. Prihrana se obavlja jednom mesečno i to đubrivom, koje je namenjeno orhidejama. Razblaženo đubrivo takođe se sipa u centar lisne rozete. Kada precveta, vriseja izgleda kao da propada, ali odgajivači ne treba da brinu, iz perioda mirovanja brzo će se oporaviti. Precvetali mač treba odseći što bliže korenu, a lišće se vremenom oporavlja i ponovo dobija zelenu, živu boju. Ovo dekorativna biljka ima i svoju simboliku u jeziku cveća. Veruje se da „ratoborni“ mač donosi u kuću mir i sreću, kao i spokoj duše, a prema istraživanjima američkih naučnika, odličan je prečistač vazduha.
Tekst i foto: Biljana Nenković
