Prošle jeseni pšenicom je zasejano 621.000 hektara i, ukoliko rod bude na desetogodišnjem proseku od 4,8 tone po hektaru, to znači da bismo mogli da očekujemo nepuna tri miliona tona novog roda. Prema planu proleće setve, kako kaže direktorka Udruženja „Žita Srbije“ Sunčica Savović, kukuruz bi trebalo da bude zasnovan na 950.000 hektara, pa bismo uz projekciju desetogodišnjeg prosečnog roda od 7,5 tona po hektaru, ove godine mogli da očekujemo 7,1 miliona tona ove žitarice.
-Očekuje se da će ove godine površine pod kukuruzom biti nešto smanjene u korist suncokreta, koji je zbog rata u Ukrajini postao artraktivan za setvu, jer je tražen kao roba, a i zato što mu treba manje đubriva. Procena je da će biti zasejan na 245.000 hektara i ukoliko bude rodio tri tone po hektaru, kao poslednje tri godine, prinos bi bio oko 735.000 tona, rekla je Savovićeva.
Procenila je da će ovog proleća površine pod sojom biti na nivou prošle godine ili malo veće.
-Pod sojom ćemo imati oko 240.000 hektara, s tim što očekujemo da prinosi budu 3,2 tone, što je oko 770.000 tona na nivou cele zemlje, ukoliko vremenski uslovi posluže. Prošle godine su zbog suše bili samo dve tone po hektaru – napomenula je direktorka „Žita Srbije“.
Naglasila je da ove projekcije ne zavise samo od meteoroloških prilika, već i od toga da li će poljoprivrednici imati dovoljno novca za finasiranje setve, jer im su im ogromne količine robe, usled zabrane izvoza, zarobljena u silosima, a prinuđeni su da troškove setve finasiraju po tržišnim cenama derivata, semena, đubriva i zaštitnih sredstava koje stalno rastu.
-Pre zabrane izvoza, zalihe s kojima je trebalo ući u novu proizvodnu godinu su 430.000 tona. S obzirom na to da se ovo sve sporo odvija, ući ćemo sa istorijskim zalihama i imaćemo dva probelma, silosi su krcati pšenicom i kukuruzom, pa je pitanje gde ćemo da smestimo novi rod i kada u tako pune silose počne da se utovaruje i rod 2022. dolazi do idealnih uslova za pojavu štetočina i pada kvaliteta uskladištenih žitarica, istakla je Savovićeva.
