Širom sveta je u poslednje dve decenije posečeno i očišćeno 385 miliona hektara šumskih površina, dok je ponovna prirodna regeneracija šuma uspela da vrati tek 59 miliona hektara pod zeleni pokrivač.
Regeneracija šuma u nekim područjima sveta daje rezultate, ali se mora mnogo više učiniti na tom polju jer seča i dalje prednjači, a svet svake godine gubi milione hektara zelenog pokrivača.
Naporima konzervatora i brojnih organizacija na planeti je skoro 59 miliona hektara šuma ponovo izraslo u poslednjih dve decenije. Toliko površina ima potencijal da godišnje upije 5,9 gigatona ugljen-dioksida – više od godišnje emisije SAD.
Dvogodišnja studija Svetskog fonda za prirodu u okviru projekta „Bilion drveća“, sprovedena je na osnovu satelitskih snimaka i terenskih premeravanja u desetinama zemalja, utvrdila je da su najveće površine novih šuma izrasle na atlantskoj obali Brazila.
Zahvaljujući velikim naporima ekologa, u tom delu sveta od 2000. godine do danas nove šume pokrivaju površinu Holandije.
Još jedna velika teritorija gde su zabeležene nove površine zelenog pokrivača su četinarske šume severne Mongolije, gde je izraslo 1,2 miliona hektara nove šume. Povoljna situacija sa rastom novih šuma utvrđena je i u centralnoj Africi i Kanadi.
Svet, međutim, i dalje trpi ukupan gubitak šuma „jezivom stopom“, upozoravaju stručnjaci. U prevodu – mnogo više sečemo nego što sadimo.
Svetski zeleni pokrivač je za isti period od 20 godina izgubio 386 miliona hektara. To je 7 puta viš nego što je posađeno i izraslo. U prethodno sprovedenim studijama procenjuje se da se godišnje poseče šuma površine Velike Britanije.
Seča šuma je posebno pojačana prošle godine, a glavni gubici zabeleženi su u vitalnim kišnim šumama i tropskim područjima.
Drveće se seče i spaljuje zastrašujućom brzinom u Amazoniji, a samo od početka ove godine nestalo je 174.000 hektara.
„Nauka je vrlo jasna – ako želimo da izbegnemo opasne efekte klimatskih promena i sprečimo dalju štetu prirodi, moramo da zaustavimo deforestaciju i povratimo šume“, kaže Vilijam Boldvin Kantelo, jedan od čelnik Svetskog fonda za prirodu.
Prema njegovim rečima, prirodna regeneracija šuma je bolja za biodiverzitet od aktivno sađenih šuma.
„Ali ne smemo da je uzmemo zdravo za gotovo. Deforestacija i dalje guta milione hektara svake godine, mnogo više nego što priroda sama uspeva da regeneriše“, upozorio je Kantelo.
Izvor: RTS
Foto: Pixabay