Matovilac se smatra najzdravijom salatom na svetu zbog obilja hranljivih materija u nežnim listićima u obliku ružice. Listovi matovilca sadrže vitamin C, gvožđe, beta karoten, vitamin A, folnu kiselinu, kalijum, kalcijum i obilje vlakana, i koriste se za prolećno čišćenje organizma
Matovilac ili poljska salata je biljka pogodna za plasteničku proizvodnju. Jednostavan je za uzgoj i zahteva minimalne resurse- plodno tlo, umerenu vlagu i minimalnu zaštitu od bolesti i štetočina. Matovilcu je potrebno rastresito, dobro drenirano zemljište neutralne do blago kisele rN vrednosti.
Seje se od septembra do novembra, a može i u rano proleće:
– Setva je direktna, kao i kod rukole, na razmaku od 10 do 15 centimetara između redova. Između biljaka razmak je od 2 do 3, a dubina setve je jedan centimetar. Možda je lakše da se seje u kockaste kontejnere, sa već pripremljenim hranljivim supstratima. Zaliva se umereno, a plastenik ili prostorija u kojoj se gaji treba redovno da se provetravaju, kako bi se izbegla gljivična oboljenja. Ova biljka stiže na branje za oko 60 do 70 dana. Bere se ručno kada razvije od 6 do 8 listova i seče se malo iznad korena, kako bi listovi što duže sačuvali svežinu – savetuje dipl. inž. Valentina Kovačević iz PSS službe u Kragujevcu.
Minimalna temperatura za klijanje je malo iznad nule, da bi rasla potrebno joj je 5 stepeni, a optimalna je 10. Dobro podnosi mraz i do minus 15 stepeni. Ne prijaju joj velike vrućine i jako sunce. Gaji se za upotrebu kao pojedinačna biljka ili kao usev koji veći deo godine daje prinos, odnosno iznova raste. Listovi, dakle, mogu da se beru pojedinačno po potrebi ili se vade cele biljke.
Matovilac se kod nas gaji kao jednogodišnja biljka, najčešće u baštama hobista ili u žardinjerama. Listovi sadrže vitamin C, gvožđe, beta karoten, vitamin A, folnu kiselinu, kalijum i kalcijum. Bogat je izvor vlakana i koristi se za prolećno čišćenje organizma. Primera radi, matovilac sadrži 10 puta više vitamina C od zelene salate.
Tekst: Biljana Nenković
