Plodored je smena (promena) useva na istoj površini. Kod određivanja plodosmene moraju se uzeti u obzir biološke i agrotehničke potrebe paprike. Znajući da paprika za normalan rast i razvoj zahteva puno vode, treba izbegavati preduseve koji iscrpljuju vodu iz zemljišta. Važno je da posle skidanja preduseva ima dovoljno vremena za izvođenje svih agrotehničkih mera potrebnih za papriku. Gajenje paprike u monokulturi se ne preporučuje, jer se već nakon druge godine značajno smanjuje prinos, pri čemu se zemljište naglo zaražava prouzrokovačima bolesti i štetočinama. Ne treba je na istom zemljištu gajiti 4 do 5 godina. Paprika u plodoredu dolazi na prvo mesto, jer dobro reaguje na đubrenje stajnjakom, s obzirom na to da ima dugu vegetaciju i da se gaji u uslovima navodnjavanja. Dobri predusevi za pariku su jednogodišnje i višegodišnje leguminoze, strna žita, trave, novoosnovani tereni i razorene ledine. Loši predusevi za papriku su vrste iz iste familije (paradajz, plavi patlidžan, krompir i duvan), kao i one iz familije Cucurbitacea, a pre svih krastavac, zbog virusnog oboljenja. Ona je izvanredan predusev za većinu ratarskih i povrtarskih biljnih vrsta.
Setva paprike
Za setvu jednog hektara troši se oko 3 kg semena. Setva se obavlja u aprilu, u isto vreme kada se seje i kukuruz. Koriste se herbicidi za suzbijanje korova, posle setve, a pre nicanja, kao što su glifosati ili devrinol, s inkorporacijom pre setve. Prinos, a samim tim i uspeh u proizvodnji, najviše zavisi od efikasne borbe protiv korova i suše, tj. od navodnjavanja. Paprika iz direktne setve je otpornija na sušu i bolesti od one iz rasada.
Da bi se obezbedilo ravnomerno i dobro nicanje, priprema zemljišta mora da bude idealna, kao i za setvu u leji. Sada je cela njiva leja i treba da bude idealno ravna s idealno usitnjenim površinskim slojem. Da bi se to postiglo, mašine za predsetvenu pripremu treba da se kreću dijagonalno na pravac osnovne obrade. Prohodi traktora po parceli treba da se svedu na što manju meru, kako bi se sačuvala rastresitost i struktura oraničnog sloja. Proizvodnja paprike daće dobre rezultate samo ako se sadi na strukturnim zemljištima koja imaju dobar vazdušni, toplotni i vodni režim. Najbolje raste kada se obezbedi optimalna vlažnost od 75% poljskog vodnog kapaciteta, tj kada je 25% pora u zemljištu ispunjeno vazduhom, a ostatak vodom. Paprika se seje na dubinu od 1,5 do 2 cm, s oko 20 do 25 semenki po dužnom metru i međurednim rastojanjem od 50 cm.
Na parceli sa direktnom setvom treba da stoji kišno krilo koje se uključuje u slučaju prolećne suše. Kao i u leji, prvo navodnjavanje treba da se obavi odmah posle setve, a kasnije prema potrebi, kako bi se površinski sloj stalno držao u vlažnom stanju i sprečilo formiranje pokorice. Ako se formira pokorica, nicanje će biti gotovo nemoguće.
Dobre strane direktne setve su izbegavanje troškova oko proizvodnje rasada i povećana otpornost prema suši i bolestima, a loše su kasnije zrenje i opasnost od ranih jesenjih mrazeva koji mogu da nastupe i krajem septembra. Ukoliko zapreti opasnost od ranog jesenjeg mraza, jedini spas je uključivanje sistema za navodnjavanje u kritičnom periodu preko noći. U takvim slučajevima nema spavanja. Isto se odnosi i na kasne prolećne mrazeve, kada treba spasiti tek rasađen usev.
R.D.J.
