Pasulj je jedna od najzastupljenijih namirnica u našoj ishrani. Kuva se češće zimi ali se mahune beru leti. Početkom avgusta sa parcela se skidaju ranostasne sorte, a tokom celog meseca kasne sorte. Berba zna da potraje i do kraja septembra, u zavisnosti od sorte i vremena dozrevanja.
U našim proizvodnim uslovima vreme berbe pasulja je kraj jula i početak avgusta. Glavna poteškoća kod izbora pravog trenutka za berbu je što zrna često neravnomerno sazrevaju u mahuni. Ukoliko je većina zrela, dolazi do pucanja mahune i rastura zrna. Zato se pasulj bere ujutru, kada su mahune vlažne od rose.
Podneblje „bira“ sorte
Ručna berba se primenjuje na manjim parcelama. Biljke se čupaju ili kose i onda se izvan parcele pasulj mlati i veje se ručno ili prilagođenim mašinama. Ako je potrebno, zrna se posle skidanja sa njive i vršidbe dosušuju. Preporuka stručnjaka je da to bude do 14 odsto vlage. Kod mašinske berbe primenjuje se jednofazna berba za sorte koje ravnomerno sazrevaju. Kod dvofazne berbe, pasulj se žanje ranije, kada su donje mahune u punoj, a gornje u žutoj zrelosti.
Izbor sorti pasulja uglavnom je nametalo podneblje u kome se gaje, a imena su dobijali po imenima regiona. Seje se uglavnom gradištanac, tetovac, metohijski, slavonac, a zrna su dobijala imena i po izgledu. Tako se u baštama nalazi zlatar ili rozan.
U današnje vreme vlada velika polarizacija. Ili se gaje privredno značajne sorte ili stare, autohtone u veoma ograničenim količinama koji se teško nalaze na tržištu – kaže dr Milan Ugrinović, viši naučni saradnik u Institutu za povrtarstvo u Smederevskoj Palanci.
Veliki problem za gajenje pasulja u Srbiji su njive bez navodnjavanja. Naime, bezvodni tereni nisu pogodni za ovu povrtarsku kulturu u sušnim letima.
