AKO OPADAJU TEK FORMIRANI PLODOVI KRUŠKE
Voćare amatere koji na imanju imaju po koje stablo kruške ume da iznenadi neuobičajeno opadanje tek zametnutih plodova ove voćke. Na velikim plantažama to se retko dešava, jer stručnjaci brinu o zdravlju voćaka i dobro znaju kada će se javiti koja bolest ili štetočina i kako se za zaštitu koriste hemijski preparati. U malim voćnjacima, međutim, gde se hemija koristi na kašičicu, to nije slučaj. Zato se i dešava da neočekivani posetioci banu već posle precvetavanja.
Među neočekivanim posetiocima je često i kruškina osa koja napada isključivo krušku. Vrsta ima jednu generaciju godišnje, prezimljava u stadijumu larve u zemljištu, nekada plitko, na samo pet cm, a nekada duboko, čak na 25 cm. Već u rano proleće larve se preobražavaju u lutke koje čekaju pogodan momenat da pređu u odrasle ose i izlete na svetlost dana. Ove ose su crne s žućkastom glavom, duge do pola cm. Taj preobražaj se obično dešava u vreme početka cvetanja kruške. Dan-dva posle izletanja, ženke polažu jaja u dno čašičnih listića ili u još neotvorene pupoljke. Jedna ženka može da položi 20 do 30 jaja iz kojih se posle desetak dana razvija žućkastosmeđa larva koja se prepoznaje po mirisu sličnom onom koji luče stenice.
Larva se ubušuje u mlad plodić, a na mestu uboda pravi minu iz koje se kreće prema semenoj kućici u kojoj izjeda seme. Takav plod se suši i otpada, a larva prelazi u sledeći koji takođe uništi. Tokom razvoja jedna larva može da uništi više plodova i kada završi razvoj spušta se u zemlju gde će prezimeti. Ukupan razvoj larvi traje dvadesetak dana.
Prvi napad voćare zatekne nespremne. Pošto ne prepoznaju štetočinu, nisu se mogli ni pripremiti za zaštitu.
Da se to ne dogodi i sledećeg proleća, jer larve su sigurno pronašle toplo skrovište za prezimljavanje, valjalo bi preventivi posvetiti veću pažnju. Trebalo bi već u jesen prostor oko voćaka dublje izašoviti da se larve izbace na površinu gde će ih uništiti ptice. Nije na odmet da se to uradi i u proleće. Pre cvetanja, u krunu voćaka se mogu obesiti bele lepljive ploče – klopke koje će privući odrasle ose. Tako će se utvrditi vreme pojave, ali i smanjiti brojnost izletelih osa, jer će se mnoge zalepiti na ploče. Ako se ukaže potreba za zaštitom, ne treba se kloniti hemijskih preparata jer su plodovi mali i postoji dovoljno vremena da se svi hemijski ostaci razgrade na neotrovne čestice.
U zaštiti od kruškine ose mogu se koristiti insekticidi registrovani za suzbijanje ove štetočine, a to su svi preparati na bazi aktivne materije deltametrin kojim se voćke prskaju pre piljenja larvi. Da bi se zaštitile pčele, dobro bi bilo da se voćke štite u večernjim satima kada se pčele povuku u košnice. Dok voćke cvetaju zabranjena je upotreba insekticida na bazi ove aktivne materije.
Foto: inaturalist.org
Piše: Svetlana Mujanović
20 DŽEPNIH KNJIGA
Pred vama je svih 20 džepnih knjiga iz serijala „Moj voćnjak“, „Moj povrtnjak“, „Moj vinograd“ i „Moje cveće“. Knjige u formatu 16x12cm u punom koloru na 64 strane, lake za korišćenje i uvek pri ruci.
Moj voćnjak će vas upoznati kako da krenete i počnete da formirate svoj zasad, pripremite zemljište, odaberete voćnu vrstu.
Tu su i Jabuka, Višnja, Trešnja, Kruška, Borovnica, Jagoda, Malina, Leska, Šljiva, Kajsija, Ruža, Paradajz, Paprika, Krompir, Krastavac, Grašak, Pasulj, Lukovi i Vinograd.
0691154004
dobrojutro.redakcija@gmail.com
