Sezona pečenog kestenja zvanično je otvorena. U Novom Sadu ga ima na nekoliko lokacija, u centru, na raskrsnici kod Futoške pijace, na uglu Železničke i Laze Kostića, na raskrsnici na Bulevaru oslobođenja i ulice Maksima Gorkog, bliže prema ulici Lasla Gala, kao i na Limanu 4, i kod SPENS-a . Ukoliko se pitate odakle stiže plod u kome uživate, odgovor je iz Makedonije, Hrvatske  i daleke Kine! Ovo su zemlje iz kojih Srbija uvozi najviše jestivog kestena, kako svežeg tako i prerađenog. Domaćeg kestena u pećnicama, pireu, i kolačima gotovo da nema.

I ma koliko se činilo da biste znali da ispečete kestenje, za to je ipak potrebno iskustvo i umeće, rekao nam je Jasmin jedan od prodavaca, koji je ovaj posao nasledio od oca i strica i trudi se da ih ne obruka. Jasmin kaže da je tajna u vatri, odnosno žaru i tvrdi da je makedonski kesten definitivno najbolji. Lakše se čisti, ima tanku koru, i za razliku od drugih je slađi. Sitnije kestenje se peče na nešto jačoj i bržoj vatri jer brzo izgori, dok se krupnije peče sporije i na tihoj vatri.

– Prvo se peku polako, na tihoj vatri, da popuca korica, a onda se vatra malo pojača da bi se ta korica bolje razbila, da bi se lakše oljuštili. Peku dok ne dobiju lepu žutu boju. Potrebno je ih je stalno mešati i pratiti, mora postojati neko znanje da bi se napravilo kako treba – istakao je naš sagovornik.

I dok smo razgovarali sa njim, on je ogoljeno i vrelo kestenje pažljivo premestio u posudu na tezgi, prethodno otkrivajući ćebe iz kojeg se pomaljaju žuto-zlatni plodovi spremni za prodaju. Ove sezone za jednu “čašu” treba izdvojiti 350 dinara. Nije malo, ali je to, ipak, prvo kestenje u sezoni.

Foto i tekst: Ljiljana Milovanović