Piše: Jasna Bajšanski
Nova godina, Božić, Sveti Stefan, Sveti Vasilije Veliki ili pravoslavna Nova godina, Jovanjdan – vreme je proslava i slava, uživanja u plodovima rada u godini koja ostaje iza nas, ali i vreme odmora, okrepljenja, planiranja za godinu koja nam je odškrinula vrata ne bismo li u nju zakoračili. A da je čoveku potreban predah, zna i priroda pa i ona miruje i čeka prvo prolećno sunce da u biljkama prostruje sokovi, da bujaju, rastu i rađaju.
U januaru miruju i vinogradi. Vredni domaćini uradili su osnovno đubrenje, poštujući preporuku nauke i struke, a na osnovu rezultata analize zemljišta. Kada su u pitanju ovi zasadi, to znači što manje azota, ali su zato fosfor i kalijum potrebni vinovoj lozi. Preporučuje se formulacija 8:16:24. Završeno je i zagrtanje čokota, a vinogradari pripremaju makaze kako bi, čim vreme dozvoli, započeli zimsku rezidbu.
Vinogradar između prinosa i kvaliteta
Prema rečima Miloša Ristića, direktora Instituta za vinogradarstvo u Nišu, na većim površinama pod vinogradom na samom početku godine počinje rezidba, dok se ovaj posao na manjim površinama može raditi krajem januara i početkom februara.
-Rezidba je jedna od najznačajnijih agrotehničkih mera u vinogradu, jer se njom planira i prinos, i uzgojni oblik. Kada se proračuna prinos po hektaru, u skladu s tim i u zavisnosti od sorte grožđa i željenog kvaliteta vina, ostavlja se određeni broj okaca po čokotu. Vinogradari znaju ili bi trebalo da znaju da svaka sorta ima određeni koeficijent rodnosti. U odnosu na njega, da bi se ostvario željeni prinos, preračunava se broj rodnih okaca po svakom čokotu, na osnovu čega se i određuje vrsta i tip rezidbe. Od želje proizvođača zavisi da li će ostaviti jedan čokot na dva luka koji će ostvariti prinos od 2,5 kilograma, ili će ostaviti jedan luk i rod redukovati na 1 do 1,2 kilograma – navodi Ristić.
Valja znati i činjenicu da je, što je manji prinos po čokotu, kvalitet grožđa veći. Sortiment tu ima nezaobilaznu ulogu. I, kako kaže naš sagovornik, neke sorte su rodne između petog i osmog okca, dok su neke druge, poput prokupca, rodne i pri kratkoj rezidbi odnosno prvog, drugog i trećeg okca. Sorte, poput stonih, rodne su tek posle desetog okca, te se prilikom rezidbe ostavljaju duži lastari, kako bi se ispoštovala njihova rodnost.
– Koliko okaca će se ostavljati prilikom rezidbe zavisi i od starosti i kondicije vinograda. Što je veća kondicija vinograda, to on može da podnese veći rod. U suprotnom slučaju, smanjuje se rod, kako bi se vinograd ojačao. Tako se kod mladih vinograda preporučuje da prvi i drugi rod budu što manji, kako bi zasad u zrelost ušao kao jak vinograd. Dobra kondicija može se odrediti osobinama – da je vinograd zdrav, da čokoti nisu iznureni, već prilično bujni. Slaba kondicija vinograda često je posledica izostanka njegovog đubrenja, kaže Miloš Ristić.
Principi zimske rezidbe
Iz Poljoprivredno stručne i savetodavne službe Srbije ukazuju na osnovne principe zimske rezidbe vinograda:
Najrodnija su zimska okca na jednogodišnjem lastaru. To su ona koja se nalaze na lastarima koji su izbili iz pravih – zimskih okaca na prošlogodišnjem kondiru ili luku, tj. iz dvogodišnjeg drveta. Zeleni lastari, izbili iz takvih okaca, po pravilu su najrodniji.
Što se više zimskih okaca ostavlja rezidbom, to će prinos biti veći. Potrebno je voditi računa o opterećenosti čokota okcima (tj. rodom) i radi toga treba poznavati rodnost okaca svake sorte.
Rezidbom treba sprečiti preterano izduživanje krakova čokota, deformaciju čokota itd.
Stvaranje što manjeg broja i što manjih rana pri rezidbi. Velike rane iznuruju lozu i služe kao ulaz za štetnu mikrofloru.
Rez treba da bude potpuno gladak, a tkiva neoštećena.
Pri rezidbi lastara odsecanje valja vršiti na 1 do 2 cm iznad najvišeg okca, i to koso sa suprotne strane. Zahvaljujući ovom načinu, suzenjem neće doći do preteranog vlaženja okaca, usled čega bi mogla da istrule ili stradaju od poznih prolećnih mrazeva.
Valja izbegavati da rane koje se prave budu blizu jedna drugoj, jer se tako narušava kretanje sokova i može doći do propradanja tkiva.
Broj ostavljenih okaca glavni parametar
Rezidba jednogodišnjih zrelih lastara u zavisnosti od broja ostavljenih okaca može biti:
kratki kondir (1-3 okaca),
dugi kondir (4-5 okaca),
kratki luk (6-8 okaca),
srednje dugi luk (9-12 okaca),
dugi luk (više od 12 okaca).
U zavisnosti od toga koji se rodni elementi ostavljaju na čokotu, rezidba može biti:
kratka – pri kojoj se ostavljaju samo kratki i dugi kondiri. Ova rezidba izvodi se samo kod sorti kod kojih su i najniža okca rodna, kao npr. prokupac, plovdina i dr;
mešovita – ostavljaju se i kondiri i lukovi, gde kondiri služe za zamenu, a lukovi za donošenje roda;
duga – ostavljaju se samo lukovi.
A da bi se ovaj posao kvalitetno uradio i doneo berićetnu godinu, potrebno je odrediti broj okaca po čokotu koja će se ostaviti rezidbom. To se radi pomoću formule:
N = Pg / (Kr · Mg) + O%
N je broj okaca koja rezidbom treba ostaviti po čokotu
Pg je planirani prinos po čokotu (u g)
Kr je koeficijent rodnosti okaca za sortu
Mg je prosečna masa grozda (u g)
O% je koeficijent korekcije, koji obuhvata procenat nekrenulih okaca tj. izmrzlih okaca, mehanički oštećenih i slično. Obično u našim umereno-kontinentalnim uslovima ovaj koeficijenat korekcije varira između 10 i 30% od obračunatog broja okaca kod stonih, i 10 do 20% kod vinskih sorata.
Simbol novog berićeta
Osim agrotehničkog i pomotehničkog značaja, zimska rezidba vinograda ima i kulturološki i običajni značaj. Tamo gde je ovaj posao započet znači da se u susret ide velikom prazniku vinogradara i vinara – Svetom velikomučeniku Trifunu. U nekim krajevima naše zemlje baš na ovaj praznik, koji se obeležava 14. februara, simboličnim odsecanjem grančica vinove loze počinje zimska rezidba, kojom se stvaraju uslovi za novi berićet.
Planska selekcija autohtonih sorti
U Vinogradarski registar Srbije upisano je 6.500 hektara komercijalnih vinograda u rodu. Statistički podaci pokazuju da su ove površnine znatno veće, od 18.000 do 20.000 hektara. Dominiraju vinske sorte i u komercijalnim zasadima najzastupljenije su strane sorte, poput kabernea, šardonea, sovinjona, što zavisi i od dela i kraja Srbije. Tako u su centralnoj Srbiji i Vojvodini u najviše vinograda zasađene internacionalne i odomaćene sorte, kao što je rizling, odnosno grašac. Na jugu naše zemlje vinogradi zauzimaju jako male površine i oni su uglavnom nekomercijalni. Iako se sve više priča o značaju očuvanja autohtonih sorti, Miloš Ristić, direktor Instituta za vinogradarstvo u Nišu kaže da za njih Srbija nema kvalitetan sadni materijal. Razlog je u nedovoljnom radu na genetičkim resursima. Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede započelo je finansiranje istraživanja autohtonih sorti, ali poslednje dve godine konkurs za ove namene nije objavljivan. Uprkos tome, niški Institut za vinogradarstvo nastavio je plansku selekciju prokupca.
