Setva cvekle za jesen i zimu počinje u junu. Stručnjaci preporučuju pilirano seme, ujednačene veličine i veće mase, jer je ono pogodnije za preciznu setvu i bolji sklop biljaka. Seme treba najpre potopiti u vodu na dva dana, osušiti ga i posejati na dubinu od 2,5 do 3 centimetra, sa međurednim razmakom od 40 – ak centimetara.
– Ako želite koren prve klase, razmak između biljaka u jednom redu trebalo bi da bude desetak centimetara. Tako koren ima prostora da se razvije. Letnje posejana cvekla je uglavnom namenjena za preradu i korišćenje tokom zime, te je poželjno da koren bude veći. Cvekla podnosi veliki raspon dnevnih i noćnih temperatura, ali ne voli da podeok pređe 30 stepeni leti i oko minus pet stepeni zimi. Pošto je setva junska, treba sejati kasne sorte koje bolje podnose vrućinu – kaže Valentina Kovačević, diplomirani inženjer poljoprivrede iz Kragujevca.
Najbolji predusevi
– Najbolji predusevi za cveklu u ovom periodu su rani krompir i kupus, zatim strna žita ili grahorice. Sve ove kulture se skidaju sa parcela, a ne isušuju previše zemljište.
Cvekli je u početnim fazama razvoja potrebno dosta vlage. Da bi klijala, mora da upije vode od 100 do 150 odsto više od mase semena. Kasnije su potrebe za vodom umerene, jer razvije koren i sama crpi vlagu iz tla.
Važno je da se tokom vegetacije cvekla čuva od pegavosti lista i plamenjače. Od štetočina napadaju je lisne vaši, buvači, lisne sovice i korenove nematode – dodaje dipl. inž. Kovačević.
Kasne sorte za preradu i trapove
Kasne sorte cvekle odlikuje duga vegetacija, od 130 do 145 dana. One koje se seju u junu najbolje su za skladištenje, jer koren ima čvrstu strukturu i otporan je. Imaju krupniji koren, tanju koru i intenzivno crvenu boju. Vade se iz zemlje u punoj zrelosti, pre prvih mrazeva.
Upotrebljavaju se za preradu ili se skladište u trapove da bi se koristili sveži tokom zime.
Sorte cvekle za zimsku potrošnju, koje se kod nas najčešće seju, su bikor, cilindra i unik, a od domaćih palanačka crvena. Unik i cilindra imaju izdužene korene. Bikor se preporučuje zbog visoke rodnosti i odličnih skladišnih karakteristika, dok je palanačka poznata po visokom prinosu i prilagođena našim klimatskim uslovima.
Zlatna, albino, crvenka, ćiođija…
Osim tamno ljubičaste cvekle, koju odgajivači najčešće seju, postoje i one čiji su koreni drugačijih boja. Zlatna cvekla ima žuto – narandžasti koren. Smatra se starom i retkom sortom. Koren je visokog kvaliteta i odličnog ukusa.
Albino cvekla ima koren bele boje. Spada u stare holandske sorte. Koren joj je sladak i nekad se koristio za proizvodnju šećera. Danas se veoma retko gaji, uprkos visokoj nutritivnoj vrednosti.
Crvenka ima crveni koren i odličnog je ukusa. Veoma često se bira sorta egipćanka, koja ima elipsasti koren, poput luka pogačara. Lako se uzgaja i često se koristi za ceđenje sokova zbog intenzivne crvene boje.
Ćiođija je sorta sa šarenim korenom. Potiče iz Italije i seje se još od 19. veka. Dekorativni izgled duguje belo – crvenim prugama. Pri preseku mesa korena veoma lepo i primamljivo izgleda. Osim toga koren je sladak i nežnije strukture od drugih sorti.
Piše: Biljana Nenković
