Pod plastenikom na padinama Murtenice Radojko – Lale Stojković ove godine proizveo je tri tone paradajza, što je u kraju gde vlada surova planinska klima pravi podvig. Berba je pri kraju, a zadovoljan je i cenom i prinosom. Kaže, od svih povrtarskih kultura koje ovde mogu da se gaje pod najlonom, paradajz je najisplativiji.
S prvim jesenjim danima u plasteniku Stojkovića u sumrak se pale sijalice i gore po celu noć. Ovde na hiljadu metara nadmorske visine, česti su mrazevi, pa najlon i svetlo čuvaju rod. Dešavalo se, kažu, kada je lepo vreme da paradajz beru sve do Aranđelovdana.
-Tri sijalice od po 200 vati, i najlon mogu da sačuvaju rod od izmrzavanja i kada se spoljna temperatura spusti četiri, pet stepeni ispod nule. Veštačko svetlo ne da biljci da spava, već je tera da radi i podstiče fotosintezu, od koje živi, pa paradajz raste i zri i noću uprkos hladnoći. U proleće rasad branimo gasnim topovima, a sadimo ga obično između 15. aprila i 15. maja- kaže Stojković.
Stojković je najveći proizvođač paradajza u opštini Nova Varoš, poznatom stočarskom kraju. Na 3,2 ara pod plastenikom u Seništima ima 550 sadnica sorte „amati“, a u dva krajnja reda i 600 struka paprike.
– Paprika pod plastenikom zauzima dosta prostora, a jedna sadnica da najviše kilogram roda, dok je paradajza šest, sedam puta više. Kod nas gde je oštra klima, paprika nakon sadnje dugo ‘boluje’ i kasno stiže za branje, pa je teže prodati- kaže Stojković.
U zaseoku gde su dve kuće Stojkovića, paradajz proizvode bez puno prskanja, zbog čega je i cenjen među kupcima.
-U prvih 15 dana nakon sadnje imamo dva prskanja koja obuhvataju kompletnu zaštitu, od vaši, pegavosti, truleža, plamenice. I nakon toga više ništa, pa se naš paradajz može jesti odmah nakon branja. Zalivamo ga sistemom ‘kap po kap’, jer dok raste i jedra hoće dosta vode, kada zri treba mu zavrnuti slavinu- kaže Stojković.
U plasteniku ima dosta posla, značajna su i ulaganja, ali se isplati. Prosečna prodajna cena paradajza je ove godine oko 110 dinara i sa njom su proizvođači zadovoljni. Sve što iznesu iz plastenika Stojkovići prodaju u svojoj prodavnici na Tavniku, uz magistralu ka moru, a daju ga i marketima u gradu.
-Imamo krave i ovce i bavimo se proizodnjom mleka, što nam je osnovna poljoprivredna delatnost. Plasteničkom proizvodnjom bavimo se zadnjih desetak godinama . Ranije sam imao četiri manja plastenika, ali sam ih sklonio nakon što sam podigao ovaj veći, dug 30 i širok osam metara. Sada plastenik mogu na celoj površini da obrađujem frezom, što nam je znatno olakšalo posao- kaže Stojković.
Željko Dulanović
