Насловна ТЕМЕ ПОВРЋЕ Pogačar omiljena sorta

Pogačar omiljena sorta

1485

Crni luk pogačar je jedna od omiljenijih sorti crnog luka kod nas, kako kod proizvođača tako i kod kupaca. Poljoprivrednik iz Paraćina Jovan Aranđelović (61) jedan je od većih proizvođača na teritoriji Paraćina. U njegovoj porodici uzgajanje crnog luka je tradicija duga više od 50 godina.

– Otac Branislav je počeo da uzgaja domaći luk – pogačar. Najpre je prodavao mladi luk u vezicama i tada je to isporučivao menzama u fabrikama. Širio je proizvodnju, tako da smo luk sadili na više od jednog hektara. Zatim smo prestali sa vađenjem na zeleno i krenuli smo da prodajemo na glavicu. Više od 20 godina koristim kalibrisani arpadžik, uglavnom holandski Stuttgarter. On se pokazao kao najbolji za ovo naše podneblje – kaže Jovan Aranđelović.

Slatkasti ukus pogačara

Povrtnjaci se nalaze u plodnoj dolini Velike Morave. Kaže da se proizvodnja isplati, sve što proizvede prodaje na veliko.

– Luk pogačar je pljosnat, spoljna ljuska je braon-žuta. Glavice su velike, može biti i do 200 gr teška glavica. Najbolje se prodaju glavice sa oko 10cm u prečniku, dok krupan ide u industriju. Ima taj dominantan slatkast ukus, pa zato može svež da se jede, a i da se koristi u kuvanju jela – započinje priču o pogačaru Aranđelović.

Za luk je jako bitan plodored i izbor parcele za sadnju.

– Crni luk je podložan oboljevanju i napadu štetočina, zato luk može biti samo jednu godinu na parceli. Meni je najbolje kada je predusev pšenica. Na jesen treba što ranije da se poore zemlja na dubini od oko 30cm. Treba voditi računa da bude usitnjena zbog lakšeg i kvalitetnijeg nicanja. Luk voli neutralno zemljište, pH vrednosti 6-7. Pre oranja bacim NPK đubrivo 8-16-24. Na luk ne stavljam stajnjak jer onda bude mnogo krupan, a košuljica bude labava i opada. Najbolje je kada ljuska stoji čvrsto na luku. Jednom isfriziram i tako prezimi. Setva luka počinje veoma rano, kada bude prvo lepo vreme u februaru ili martu, čim može mehanizacija da uđe. Za setvu koristim arpadžik holandski Stuttgarter, kalibraže od 12 do 22 mm, što je od 800 do 1000 kg po hektaru. Odmah posle setve, koju radim mašinski, ide zaštita od korova preparatom ,,zanat“. Prvi sledeći tretman je zaštita od lukove muve kada luk izađe i pusti dva do tri lista. Vrlo je podložan lukovoj muvi zato se ne preporučuje da se sadi dve godine za redom na istoj parceli. Luku još šteti i plamenjača, kao i trulež luka – objašnjava Aranđelović.

Neophodna je pomoć struke

Ovaj povrtar, iako ima dugogodišnje iskustvo, sarađuje sa stručnjacima za zaštitu bilja.

– Oni redovno izlaze na polja, pišu knjigu polja i rade kompletnu zaštitu od korova, bolesti i štetočina. Kao zaštitu od lukove muve koristim ,,tonus“ ili ,,afineks“, od plamenjače bakarne preparate. Zaštita od muve se radi rano, retko se dešava da se ponovi tretman još jednom. Od plamenjače dva puta, obično preventivno kada pusti 4 do 5 listova. Kada ga plamenjača napadne, pa i lukova muva, listovi rano postaju žuti i ne razvije se glavica – kaže Jovan.

– Luk zalivam jednom ili dva puta u zavisnosti od godine i vremenskih uslova. Poliva se veštačkom kišom, rasprskivačem. Ako je kišna godina nema zalivanja, kao što je bilo ove godine. U međuvremenu može da se prska protiv trava, obično koristim ,,bonacu“ protiv širokolisne trave a uglavnom radim jednu međurednu obradu. Luk se sadi u linijama sa pet redova, rastojanje među redovima je 20cm, a među biljkama je od 7 do 10cm. Vadi se kada 90 odsto listova požuti, obično početkom avgusta a može i krajem jula. Vađenje je mašinsko, a sakupljanje ručno. Zatim ga smeštamo u gajbice i sušimo, a onda se klasira i pakuje u džakove od 10 kg. Gledam da sve prodam do oktobra na kvantaškim pijacama, a imam svoje kupce koji dođu i kući da kupe – kaže Aranđelović i šaljivo dodaje da je neke kupce ,,nasledio“ još od oca.

Prinosi su mu oko 30 tona po hektaru

– Dobra je godina kada luk može da se poseje krajem februara i kada nema puno kiše. Više volim kada je suša jer je lakše politi zemlju nego je isušiti. Postoji i jesenja setva kada luk stiže aprila i maja, ali ja tu setvu ne radim. Luk sadim isključivo iz arpadžika, ne iz semena. Već godinama osiguravam luk zbog grada koji je čest u našem kraju – napominje ovaj povrtar, kome u poslu pomažu supruga Rada, kao i sinovi Bojan i Branislav.

Crni luk ima puno lekovitih svojstava. Bogat je vitaminom C koji jača imunitet. Sadrži hrom koji pomaže ćelijskoj reakciji sa insulinom, zatim kalijum, fosfor i kalcijum koji štite srčani mišić i kosti, kao i kompleks vitamina B. Luk je bogat etarskim uljima, mineralnim solima. Sadrži antioksidanse kao što su selen i cink koji pomažu čišćenju organizma. Pomaže pri lečenju kašlja, prehlade, astme i bronhitisa.

Piše: Jelena Lukić