Klimatske promene utiču na to da u Srbiji postaje sve toplije a, prema pesimističkom scenariju, do 2060. godine količina padavina u našoj zemlji će se smanjiti za 14,10 milimetara po dekadi, što je oko 7,8 osto manje u odnosu na 1990-e godine, podaci su FAO-a izneti na skupu povodom globalnog zagrevanja.
Kako je objašnjeno, globalno zagrevanje će prouzrokovati velike promene u vrednostima različitih klimatskih varijabli, kao što su količina padavina, temperatura vazduha, relativna vlažnost vazduha i insolacije.
Nacionalne strategije, službena komunikacija sa UNFCCC-om i postojeći okvir politike Vlade Srbije potvrdili su da su sektor poljoprivrede i vodni resursi među najugroženijima zbog klimatskih promena u Srbiji.
Povodom globalnog zagrevanja i loše klimatske prognoze za našu zemlju, Organizacija za hranu i poljoprivredu Ujedinjenih nacija FAO i Evropska banka za obnovu i razvoj ERBD održale su onlajn radionicu pod nazivom „Uticaj klimatskih promena na poljoprivredu i vodne resurse u Republici Srbiji“.
Na skupu su eksperti FAO-a prezentovali i objasnili istorijske trendove promena klimatskih varijabli, kao i projekcije za sledećih nekoliko decenija, koje su opisane u Atlasu, izrađenom u okviru projekta „Podrška razvoju strategije navodnjavanja u Srbiji“, koji je ova organizacija realizovala uz podršku ERBD-a.
Specijalista FAO za geoprostorne i klimatske promene, Tales de Olvil rekao je na prezentaciji da visoke temperature izazvane globalnim zagrevanjem u Srbiji izazivaju sve veći broj sušnih dana i tropskih noći, što se umnogome održava na useve i vegetaciju, a samim tim i na čitav poljoprivredni sektor.
-Srbija je sve toplija u proseku se temperatura poveća od 0,29 do 0,48 stepena celzjusa po deceniji, a maksimalno povećanje ide do 0,82 stepena celzjusa, naveo je on i dodao da povećanje temperature utiču na to da su zime sve blaže sa malom količinom padavina.
Kada je reč o padavinama prognoza je da će se zbog visokih temperatura do 2060. godine količina padavina smanjiti za oko 14 milimetara po dekadi, što je 7,8 odsto manje u odnosu na 90-e godine prošlog veka.
Specijalista FAO za prirodne resurse i upravljanje životnom sredinom Viktoar de Vever navela je da su prema ovakvim podacima najranjiviji sektor poljoprivreda i voda, koje je sve manje zbog isparenja i manje padavina.
Objasnila je da su potrebe za vodom sve veće i da trpi poljoprivreda jer je zemlja suva, usevi rastu sporije, biljke preživljavaju topli stres, a i pomeraju se periodi sejanja i klijanja biljaka.
Osvrnula se na to da zbog visokih temperatura, takođe se povećava emisija štetnih gasova, ali je ukazala na plan da se u Srbiji do 2050. broj emisije štetnih gasova smanji za 80 odsto, kako bi 2070. naša zemlja bila neutralna po pitanju zagađenja.
Veverova je rekla da nedostatak padavina i promena teperature utiče i na štetočine i bolesti koje napadaju biljke te dodala da se tako, zbog blažih i kraćih zima, u Srbiji pojavila azijska mramorasta buba koja napada paradaiz, jabuku i grožđe.
Posledice globalnog zagrevanja na poljoprivredu i floru u Srbiji, kako je rečeno na radionici, mogu se sprečiti i ublažiti ukoliko se preduzmu mere za adaptaciju i izgradnju kapaciteta za čuvanje vode.
Ukoliko se voda od otopljnog snega i padavina čuva tokom cele godine za sušne periode nivo problema izazvanih visokim temperaturama bi se sveo na minimum.
Stručnjak FAO za ekonomske planove Stiv Gos objasnio je da zadržavanje i skladištenje vode iziskuje određene troškove i istakao su da klimatske promene deo naše sadašnjosti, tako da se ulaganja u sprečavanje njihovih posledica moraju što pre realizovati kako u svetu, tako i u Srbiji.
-Investicija i dizajniranje sistema koji će nam omogućiti zadržavanje vode je najvažnija u narednih 20-30 godina, kazao je on.
Kako bi se obezbedila sigurna budućnost u našoj zemlji, govornici su se složili da je neophodno da se što pre nađe način da se zadržava voda koju „dobijamo sa neba“.
Izvor: Tanjug
