Sela ovog podneblja se nalaze u Kosovskopomoravskom okrugu na Kosovu i Metohiji. Sela imaju veoma visok potencijal i osnovu, koju kada proizvođači pravilno koriste visoki prinosi i kvalitet su zagarantovani. Dobar im je položaj, otvorene plodne površine, prostrani predeli, što nudi mogućnost za bavljenje mešovitom proizvodnjom. To i dovodi do toga da se proizvođači bave različitim poljoprivrednim oblastima, često sa više njih, ali ima i usko specijalizovanih, kao što su na primer povrtari, voćari, stočari i dr. Kojom će se delatnošću poljoprivrednici baviti, pored nabrojanih uslova, važna je i tradicija na gazdinstvu, kao i potrebe na tržištu. Pažnja se posvećuje i trendovima, savremenoj tehnologiji, izboru sadnog materijala, semena, hibrida i dr. Nije važno kako ističu i sami proizvođači iz ovih krajeva samo tek raditi i obrađivati zemlju, već je važno i primeniti nauku, odnosno sve što je potrebno tokom proizvodne godine. Ističu poljoprivrednici da je zemlja plodna i rodna, samo treba znati sa njom, kako je orati, kad sejati, kako zaštitna sredstva primenjivati, pa će rezultati biti dobri. Od stočnog fonda su zastupljena krupna grla, ovce, svinje, pčele, živina i dr.
Svi proizvođači koji obrađuju veće površine unapred planiraju aktivnosti, organizuju poslove, na vreme nabavljaju repromaterijal, prate literaturu i edukativne sadržaje, konsultuju kad mogu lica od struke, kako nebi rizikovali tokom proizvodne godine. Ore se, đubri, seje, biraju se sorte i hibridi, žanje se, što putem postignutih uspeha i prinosa pruža sigurnost poljoprivrednim proizvođačima.
Oni veoma vode računa o njivama i imanju, posebno kada koriste đubriva i zaštitna sredstva. Vode brigu i oko čuvanja i održavanja objekata, mehanizacije, naročito kada je period van sezone za njenu upotrebu. Dosta njih se bavi kombinovanom delatnošću ratarstvom i stočarstvom, zato što proizvode sa svog gazdinstva koriste u ishrani gajenih životinja, pa na taj način vide neku računicu. Neki se pored toga bave i voćarstvom.
Poljoprivrednicima dosta olakšava rad i to što zbog svog podneblja, lokaliteta, položaja parcela i tipa zemljišta koriste raspoloživu mehanizaciju. Na putu do ekonomične proizvodnje je i njihovo stečeno iskustvo, znanje u oblasti kojom se bave, razmena iskustava, kao i rad na ličnoj edukaciji.
Tradicija i njeno očuvanje u sprezi sa ogromnim radom su srž ovih gazdinstava. Uspešno se prerađuje povrće, sprema zimnica. Iz ovik krajeva, a i šire, nema ko nije čuo za njihovu ljutenicu, ajvar, pinđur i dr. Sve se to proizvodi na tradicionalan način, po receptima koje su još njihove majke i bake primenjivale. Zato i jesu ukusni primarni i prerađeni proizvodi na ovim gazdinstvima. Tu se vodi računa o celokupnoj tehnologiji pripreme ajvara, na primer od izbora paprike, ulja itd. Oni čuvaju tradiciju proizvodnje hrane, a u njihovoj blizini u mestu Gornje Kuscečuvaju od zaborava narodnu nošnju. Vredne ruke, ogromna ljubav, talenat i kreativnost izrađuju prelepu mušku i žensku nošnju okoline Gnjilana, koju krase ukrasi, vez, čipke, šajkača, marame, kitke, rese, nakit i još mnogo toga da one izgledaju ovako savršeno. Ove porodice izradom i čuvanjem nošnje doprinose i očuvanju običaja ovih krajeva. Ona se oblači na svadbama, krštenjima i ostalim svečanim danima, folklornim igrama i dr. dešavanjima.
Svi domaćini su veoma vredni i gostoprimivi, vode svoja domaćinstva na najbolji mogući način, vredno i marljivo rade koliko god mogu sa svojim raspoloživim kapacitetima.
Zoran Milosavljević dipl.inž.polj.
