Пети дан 88. Пољопривредног сајма у Новом Саду протекао је у знаку обележавања 20 година сарадње Србије и Европске уније. У фокусу је безбедност хране, али циљ ЕУ помоћи јесте унапређење свих аспеката пољопривреде.
Најзначајнију пољопривредну манифестацију у Србији данас су посетили шеф Делегације ЕУ Емануеле Жиофре и министар пољопривреде, шумарства и водопривреде Бранислав Недимовић.
Како је у свом обраћању рекао амбасадор Жиофре, заједнички напори ЕУ и Србије дали су важне резултате: Од 2019. није откривен ниједан случај беснила и класичне свињске куге. ЕУ је подржала борбу и искорењивање ове две опасне болести са преко 20 милиона евра, кроз набавке за вакцинацију, опрему и изградњу капацитета.
-Помоћ ЕУ у области безбедности хране неће се ту зауставити. Управи Националних референтних лабораторија обезбедићемо најсавременију аналитичку опрему. Ова установа је центар српских лабораторија за безбедност хране, али је такође имала виталну улогу у раним фазама пандемије ковида 19, када је већина узорака тамо тестирана користећи претходно испоручену опремом донирану од ЕУ, изјавио је амбасадор Жиофре.
Министар Недимовић напомиње да су у наредном периоду планирани важни састанци у вези са ИПАРД III програмом, да се трговина са чланицама ЕУ интензивира захваљујући сталним улагањима, а да Србију очекују изазови у области безбедности хране.
-Морам да се захвалим Европској унији за све донације које су нам дали за лабораторију за безбедност хране у Батајници. Немојте заборавити да је то била мисаона именица пре седам или осам година. Данас је то наша реалност и многи људи нису разумели шта то значи када смо отварали ту лабораторију. Сада кад нека храна буде проблематична, ми имамо где то да исконтролишемо сами и да такве производе скинемо са тржишта, речи су министра Недимовић, који је подсетио и на улогу коју је лабораторија у Батајници одиграла у тестирању на корона вирус у првим месецима пандемије, наводе на сајту Делегације ЕУ у Србији.
Извоз пољопривреде Србије у ЕУ више се него удвостручио у последњој деценији. Србија је прошле године имала позитиван трговински биланс од преко пола милијарде евра пољопривредних производа и постигла је значајан напредак у пољопривредном сектору у последњих неколико година, сама и уз помоћ ЕУ, али остаје још много тога да се уради, поручује Жиофре.
-У предстојећем периоду, узимајући у обзир поглавља 11 и 12 приступних преговора, Србија би требало да оствари већи напредак у спровођењу строжијих контрола хигијене хране, управљању нуспроизводима животињског порекла и јачању лабораторија за контролу ланца исхране према ЕУ стандардима, поручује амбасадор Жиофре.
Догађаји на Новосадском сајму представљају званични почетак кампање „За наша поља – ЕУ за пољопривреду“, коју заједно спроводе Делегација ЕУ у Србији и Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде.
Циљ ове промотивне и медијске кампање јесте да информише јавност у Србији о унапређењима у сектору пољопривреде, а која су резултат значајних улагања ЕУ у претходне две деценије.
Од 2000. године ЕУ је донирала 230 милиона евра за пољопривреду и безбедност хране у Србији. Заштита животне средине и здравље људи, безбедност хране, добробит животиња, одржавање тла у добром стању – главни су правци помоћи овом сектору.
Главни алат ЕУ за помоћ српским пољопривредницима, како би ухватили корак са својим колегама из ЕУ јесте ИПАРД програм. Пољопривредницима је на располагању новац за учешће у улагањима у физичку имовину, попут трактора, у прераду и пласман пољопривредних производа, у диверсификацију фарми и развој пословања, као и за техничку помоћ.
Пише: Јасна Бајшански
Фото: портал Домаћинска кућа
