Posle skidanja ratarskih useva, žetvene ostatke treba zaoravati, nikako ne paliti što je i Zakonom zabranjeno ukazuju agronomi dodajući da se tom agrotehničkom operacijom čuva plodnost i produktivnost zemljišta i na taj način obezbeđuju uslovi za dobijanje visokih i stabilnih prinosa poljoprivrednih kultura.
Poljoprivrednici sve više zaoravaju žetvene ostatke na njivama, svesni toga, da se unošenjem biljnih ostataka, poboljšavaju fizičko-hemijske osobine zemljišta, njegova struktura, vodno vazdušni režim kao i plodnost, a bolje je i kruženje organske materije u zemljišnom profilu.
– Od 80-ti i neke godine smo prvo tarupirali kada kombajni nisu imali sečku , pa je to bilo dosta zahtevno posebno kada pokisne onda to tarup ne može da podigne pa kontra noževi, danas je to drugačije ,naštelujete sitnilicu biljnih ostataka na kombajnu da radi dobro i to je u jednom prohodu sve odrađeno – rekao je Miomir Crveni iz Turije.
Agronom u Poljoprivrednoj stručnoj službi u Vrbasu, Vladimir Rankov pojašnjava zbog čega je važno da se žetveni ostaci zaoravaju .
– Paljenje žetvenih ostataka nikako nije dozvoljeno i ratari to dobro znaju, a mogu da kažem i da poljoprivrednici koji imaju više posejanih strnih useva kao i ostale biljne vrste ti ostaci se usinte i zaoravaju se – naglasio je Rankov.
Nikola Banjanin ratar iz Bačkog Sokolca kaže da zaorava žetvene ostatke, vodeći računa o plodnosti zemljišta, a kako su skupa mineralna đubriva unosi i stajnjak u zemljište po stručnim uputstvima.
Za ostvarivanje visokih i stabilnih prinosa poljoprivrednih kultura, važna je primena pune agrotehnike koja podrazumeva i meru zaoravanja biljnih ostataka.
Izvor: RTV
Foto: Pixabay
