U Šumadiji poljoprivrednici se nalaze na samom kraju optimalnog roka setve strnih žita. Setva pšenice u Centralnoj Srbiji otpočela je pre 15 dana i dalje traje. Kukuruz još uvek nije u potpunosti ubran, jer se čekaju povoljniji agrometerološki uslovi. Poljoprivrednike trenutno najviše brine porast cene mineralnog đubriva na tržištu.
Nikola Đurković, mladi poljoprivrednik iz sela Čestin kod Knića otpočeo je setvu pšenice pre dve nedelje. Sa svojom porodicom obrađuje 20 hektara ratarskih kultura, a pored pšenice bavi se proizvodnjom ječma, kukuruza, tritikala, ovsa i soje.
„Najidealniji uslovi su takvi da imamo potrebnu vlagu, da naše seme klija i da nam dozvole uslovi da uđemo u naše parcele da ih obrađujemo. Sada smo posle ove skorašnje kiše dobili te uslove da možemo da obrađujemo naše parcele i da počnemo setvu pšenice. Što se tiče ostalih kultura kukuruz nismo još ubrali, čekamo pogodan trenutak sa vlagom. Kod ostalih ratarskih kultura prinos je bio nešto manji nego inače zbog suše koju smo imali u ovoj godini“, rekao je Nikola Đurković, poljoprivrednik.
Poslednjih dana vreme pogoduje ratarskim radovima na njivi. I pored toga poljoprivrednike najviše brine poskupljenje proizvodnje kao i rast cene mineralnog đubriva. Nikola objašnjava da su mnogi ratari smanjili svoju proizvodnju dok je deo njih otpočeo setvu bez mineralnog đubriva što će sigurno uticati na sam prinos.
„Poljoprivredna proizvodnja je tradicionalna na našem gazdinstvu i baš aktivno se već 20 godina moji bave time. Ja sam završio fakultet, vratio sam se i tu sam ima četiri godine. Cene su zaista porasle i mi sada imamo proizvodnju koja je malo je reći za 50 odsto poskupela. Veliki trošak nam predstavlja gorivo, kao i mineralno đubrivo. Sa ovim sadašnjim cenama inputa koje ulažemo za ovu proizvodnju minimum bi pšenica na otkupu trebala da bude 30 dinara“, izjavio je Nikola Đurković, poljoprivrednik.
Stručnjaci upozoravaju da je potrebno ispoštovati rok setve kako ne bi došlo do dužeg perioda između nicanja i bokorenja i kako bi biljke dublje razvile korenov sistem što doprinosi boljoj zaštiti od zimskih dana.
„Bolje je u ovom trenutku završiti setvu ozime pšenice do kraja oktobra. Međutim imali smo i slučajeve prethodnih godina da je i setva od 15. do 20. novembra bila sasvim kvalitetna i dala dobre prinose. Ipak novembarska setva je rizik za ozini ječam koji je osetljiviji na niske temperature nego pšenica i tritikale. Ukoliko je kasna setva odnosno ukoliko se zakasni sa setvom može da dođe do povećanja setvene norme u novembru koja mora da se poveća i za 10 do 15 odsto. Setvena norma određuje sortiment, onu sortu koju smo izabrali, zatim krupnoću i masu zrna kao i klijavost i čistoću“, rekla je Ljiljana Vuksanović, savetodavac za ratarstvo u Poljoprivrednoj stručnoj službi u Kragujevcu.
U Šumadiji se poslednjih godina u proseku poseje oko 20 000 hektara pšenice, 48 000 hektara kukuruza, tri hiljade hektara ovsa i od po dve i po hiljade ječma i tritikala.
Izvor: RTV
Foto: Pixabay
