Jedna od najstarijih i najomiljenijih poslastičarnica u Beogradu je “Zlata”, koja se do pre dve i po godine nalazila u samom srcu našeg glavnog grada, na Slaviji. Osnovana je 1946. godine, a vlasnici su bili bračni par Spasojević, Olga i Slavko. Generacije Beograđana su ovde dolazile na kolače, bozu i razgovor, na parče šampite ili na nedeljnu krempitu. Poslastičarnica “Zlata” nije samo mesto gde se prave slatke poslastice, već je to kutak tradicije, topline i neprolaznog ukusa koji čuva duh starih vremena.
Porodičnu tradiciju je nastavila snaha Jelena Martić, koja već decenijama uživa radeći u svom slatkom i mirisnom kutku.
– Pošto su našu poslastičarnicu srušili pre dve i po godine na Slaviji, mi smo se preselili u ulicu Maksima Gorkog. Stare mušterije nas nisu napustile, a dobili smo i nove. Nudimo i dalje torte po kojima smo bili poznati, počev od diplomat, moskve, reform, preko lešnika, marcipana, doboš, pa do rum torte. Uglavnom, to su starinske torte koje je teško naći u drugim poslastičarnicama. Naravno, tu su i neprevaziđene baklave, krempite, šampite i tulumbe – priča vlasnica “Zlate” Jelena.
I dalje se kolači kod nje rade ručno i ne upotrebljavaju se nikakve mašine za pravljenje istih.
– Kremovi se kuvaju standardno, na pari. Kao kod kuće, kada biste pravili, tako se i ovde prave. Samo primenjujemo staru proceduru pravljenja slatkih delicija. To su standardni starinski ukusi proizvoda, koji se rade isključivo od prirodnih materijala, kao što su orah, lešnik, jaja, šećer, puter i voće. Znači, ne koriste se nikakvi gotovi kupovni kremovi, ne dodaju konzervansi i slično. Šlag nam je prirodan, koji dolazi iz mlekare bez ikakvih dodataka. To je prirodna slatka pavlaka. Naše žito sa šlagom i naš kesten pire sa istim je preukusno. Tu su i sitni kolači, koji se konzumiraju za slave i razne proslave – rođendane, jubile i godišnjice… Minjoni se ručno rade i ukrašavaju. Primenjuju se četiri ukusa i to od voća, moke, čokolade i ruma – naglašava naša sagovornica.
“Zlata“ je bila poznata i po preukusnim baklavama.
– Mi pravimo isključivo grčke baklave, a ne turske. Razlika je i u savijanju, ali i u izgledu. Koriste se tanke kore i orah, bez dodataka.
Uz sladak kolač najbolje ide boza.
– Jeste, boza ili limunada ili špricer (pola boza, a pola limunada). To je piće koje osvežava. Inače, mi imamo prirodnu bozu koja se pravi vrenjem kukuruznog brašna i kvasca, a onda dolazi zaslađivanje i voda. To je dug proces, ali je ukus neponovljiv.
Od nedavno počeli su da prave i čuveni kalemegdanski šnit, odnosno najstariju beogradsku tortu.
– Recept je napravljen u poslastičarskoj školi u Jug Bogdanovoj, kako tvrde, pre sto godina. Ova torta je sada atrakcija kod nas, jer je veoma zanimljivog ukusa i izgleda. Mi uvek osluškujemo šta mušterije žele i šta bi oni voleli da konzumiraju. Pratimo njihove ukuse i njihovo interesovanje. Kada mušterije izraze neku želju, mi smo tu da to nešto i napravimo. Ali, uglavnom nam traže dobre, stare i proverene kolače. To je nešto što retko nađete u gradu. Veoma važno im je da to bude ukus na koji su navikli – tvrdi Jelena.
Tekst i foto: Dijana Maksimović
