Na području Srbije, na nižim nadmorskim visinama završena je berba jednorodnih sorti maline, dok je na višim terenima berba pri kraju. Zasadi se nalaze u fazi odumiranja dvogodišnjih izdanaka i rasta i razvoja mladih izdanaka. Malinjaci ulaze u fazu početak mirovanja, ističe Prognozno-izveštajna služba zaštite bilja.
Nakon završene berbe važno je nastaviti sa agrotehničkim i hemijskim merama kako bi se obezbedio rodni kapacitet za narednu godinu i produžio životni vek zasada. Nega zasada posle berbe podrazumeva: rezidbu izdanaka, rodnih stabala koji su doneli rod ove godine;
uklanjanje i spaljivanje orezanih izdanaka; rezidbu i proređivanje letorasta koji su ostavljeni za narednu godinu i navodnjavanje.
S obzirom da se u narednom periodu prognoziraju visoke temperature, nakon sečenja starih izdanaka ne treba ih odmah iznositi iz špalira, da bi služili kao zasena mladim izdancima od jake insolacije. U isto vreme, orezivanjem do zemlje, radi se selekcija mladih lastara. Potrebno je uraditi odabir srednje razvijenih, tako da bude 10 letorasta na jedan metar.
Oni se privremeno vezuju u špalir, jer se njihovim uspravljanjem obezbeđuje bolja insolacija i aplikacija hemijskih sredstava. U uslovima suše i visokih temperatura važna mera je i navodnjavanje kako bi se omogućio porast i razvoj izdanaka koji naredne godine donose rod.
Osim prskanja bakarnim preparatima, kada opadne list, može da se odradi pre, tokom jeseni, i tretman nekim od insekticida protiv prezimljujućih formi malinine bube, prstenara, azijske voćne mušice i staklokrilca, a protiv bolesti, nekim od kontaktnih fungicida.
Međutim, kako je utvrdio PIS, vizuelnim pregledom zasada sa sortama vilamet, miker, tulamin, registrovani su simptomi ljubičaste pegavosti izdanaka maline (Didymella applanata). Sa ciljem zaštite od ovog patogena, preporučuje se primena nekog od fungicida na bazi azoksistrobin+difenokonazola (0,75 l/ha) i tebukonazola (0,75 kg/ha).
Takođe, pregledom listova uočeni su simptomi napada eriofidne grinje lista maline (Phyllocoptes gracilis) i običnog paučinara (Tetranychus urticae). Poljoprivrednim proizvođačima se preporučuje da, ukoliko se utvrdi njihovo prisustvo, sprovedu tretman nekim od akaricida na bazi aktivne materije: etoksazola (0,5 l/ha) i spirodiklofena (0,4 l/ha).
U pojedinim zasadima se registruje i prisustvo gala malinine muve galice (Lasioptera rubi) i larvi cikade (Metcalfa pruniosa) na manjem broju ovogodišnjih izdanaka. Ukoliko se u zasadima registruje prisustvo pomenutih štetočina preporuka je mehaničko uklanjanje infestiranih biljnih delova.
Zbog visokih dnevnih temperatura preporučuje se sprovođenje mera zaštite u kasnim večernjim satima. U zasadima u kojima je berba u toku, ne preporučuju se mere zaštite!
Izvor: Agroklub.rs
Foto: Pixabay
