Prošle proizvodnje godine Zvonko Hnatko je u svojim voćnjacima u selu Bikić do kod Šida proizveo oko 18 vagona jabuka, 14 vagona krušaka, bresaka nešto više od 6 i trešanja nešto manje od jednog vagona – ukupno blizu 40 vagona voća. Ovaj proizvođač nekoliko godina ima stalnu ekipu tokom berbe koja, kako kaže, dnevno ne može da nabere više od jednog vagona voća. Kako ima svoju hladnjaču, voće odmah lageruje u nju i hladi ga na 10 stepeni.

-Sarađujem sa tri otkupljivača. Oni imaju kamione kapaciteta 18 tona tako da svakog drugog dana tokom berbe dolaze na utovar. Voće klasiraju, ono što im ne odgovara nam vraćaju i tako dogovaramo i cenu. Svo to voće dalje se izvozilo u Rusku Federaciju, objašnjava Hnatko.

Na pitanje ima li saznanja šta se sada dešava na tržištu on kaže da samo zna da je promet stao. Ruski kupci robu plaćaju posle 60 dana, a to znači da isporuke od pre dva meseca od izbijanja sukoba između Rusije i Ukrajine, nisu plaćene, a ne zna se ni kada će biti.

-Isporučene breskve i kruške sam naplatio, što nije slučaj i sa jabukama. Praktično, robu sam dao, a sa sadašnje tačke gledišta, nisam je i prodao, odnosno naplatio. U hladnjači mi je ostala izvesna količina jabuke ajdared, za koju nije vladalo preveliko interesovanje. Sada će biti problem i to prodati, kaže ovaj voćar i napominje da je, kako sada stvari stoje, izuzetno sporan plasman ovogodišnjeg roda.

Ako je plasman i naplata voća, posebno jabuke, na tržište Rusije sada onemogućen, gde tražiti novo tržište? Odgovor na ovo pitanje potražili smo od prof. dr Zorana Keserovića sa Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu.

-Kada govorimo o jabukama, plaši me situacija u Evropi. Naime, 2021. godine ostvaren je veliki prinos, čak 11 miliona tona. Sem toga, u Poljskoj i Italiji na lagerima ima jabuka roda 2020. godine, objašnjava Keserović.

On kaže da je razgovarao sa kolegama iz Poljske i saznao da je njihova država stala iza proizvođača, otkupljuje se industrijska jabuka po dosta visokoj ceni i prerađuje se u koncentrate.

-Država Srbija je, kroz raličita davanja, uložila dosta novca u voćarstvo pa mora da pronađe način da pomogne našim proizvođačima, posebno zbog činjenice da je u ovoj grani poljoprivrede uposlen značajan broj mladih ljudi. Bojim se da imamo malo vremena da pronađemo nova tržišta za prošlogodišnji rod jabuke, poput Maroka ili nekih azijskih zemalja do kojih je transport jako dug, kaže Keserović.

Prema njegovim rečima nova tržišta su se trebala tražiti mnogo ranije ili, kako je ovaj stručnjak i predhodnih godina predlagao, u javnim nabavkama za ustanove – vojsku, škole, vrtiće prednost na tenderima trebalo je davati domaćem voću.

-Nije baš da država zbog slobodnog tržišta ne može da uradi ništa. Primera radi, kada dobro rodi voće u Nemačkoj ta država uvede velik PDV na uvozno voće i na taj način štiti svoje proizvođače.

Keserović najveće probleme očekuje kod izvoza jabuke i sadnog materijala, posebno zbog činjenice da mi nemamo kapacitete za preradu u kaše i koncentrate. Ovo voće u hladnjačama može da se čuva do maja ili juna ali tada počinje sezona jagoda, malina i borovnica i kupci se opredeljuju za kupovinu ovog voća.

Piše: Jasna Bajšanski