Gde god pogled dosegne, sve raste i buja. Šepure se voćke, leje u baštama, a iz cvetnih rundela širi se miris đurđevka, prvih ruža, plavi muskari izviruju iz listova, iz prikrajka jasmin širi prepoznatljivi miris. S visine, kao neki nežni stražari, mirisom sve „pokrivaju“ jorgovani. Miris ovog divnog cveta budi sećanje na detinjstvo i davno uvreženo uverenje da ova biljka ispunjava želje. Valja samo potražiti cvet sa pet latica, žvakati ga i zamisliti želju. Da bi se ostvarila, cvet se mora progutati. A oni koji više nisu deca nemaju vremena da sanjare i maštaju. Poslovi čekaju, prepliću se, voćnjaci, povrtnjaci, vrtovi, vinogradi, ali i pčelinjaci traže puno vrednih ruku.

Povrtnjak

U maju se hvata „poslednji voz“ za završetak pripreme zemljišta, ali se povrće i seje. Ove godine vremenske (ne)prilike dokazale su koliko zapravo povrtari i baštenski poslovi zavise od vremena. Na samom početku meseca treba napraviti leje za rasađivanje toploljubivog povrća.

Mogu se posejati šargarepa, peršun, paštrnak, celer koji će se vaditi u jesen. Vreme je i za setvu i blitve, pasulja, boranije, lubenica, dinja, tikvica.

Pijace i rasadnici su puni kvalitetnog rasada toploljubivog povrća pa bi, već posle Đurđevog dana, kako su radile i naše bake, valjalo rasaditi i to povrće. U ovu grupu spadaju paradajz, paprika, patlidžan, fizalis, tikvice, sve biljke koje se gaje iz rasada.

Voćnjak

Početkom maja završava se obrada zemljišta u voćnjacima, a to je vreme da se unesu i azotna đubriva, kao i da se zaoru biljke posejane za zelenišno đubrenje.

U ovom mesecu bujaju i kupine, izdanci se javljaju na sve strane pa bi valjalo one koji su se razvili u međuredu zaorati ili, u manjem zasadu, iskopati.

Sada bi trebalo prorediti plodove voćaka na stablima u rodu i ukloniti suvišne mladare na mladim voćkama.

Valja redovno zalivati matičnjake, semeništa, rastila, i, ukoliko je duža suša, i voćnjake.

Samo pravovremena i redovna zaštita hemijskim preparatima svih voćnih vrsta osigurava berbu zdravog voća.

Počinje i prva berba ranih sorti jagoda, višanja. Ranije sorte trešanja su takođe spremne za berbu.

Na kasnijim sortama trešnje i višnje trebalo bi kontrolisati trešnjinu muvu.

Za berbu se spremaju i kajsije. Ovoj voćnoj vrsti plodovi ne sazrevaju istovremeno pa se beru u više navrata.

Pčelinjak

Bliži se najkvalitetnija pčelinja paša – bagrem. Za nju pčelinja društva treba posebno i dobro pripremiti.

Dobar unos polena treba iskoristiti za izgradnju saća.

Zelenilo

 U maju za cvećare i ljubitelje zelenila ima pregršt poslova. U vrtovima se formiraju „rundele“ od sezonskog cveća. Mogu se sejati ili saditi i begonije, kadifice, petunije, pelargonije, lepa kata i druge cvetnice.

Lukovice i gomolje gladiola, dalija, frezija, kana, ljiljana i begonija koje su strpljivo čekale da se zemlja ugreje, treba posaditi u za njih pripremljeno mesto.

Na zasnovanom travnjaku njegovom održavanju se mora posvetiti više pažnje. Ogoljene površine treba podsejati, ovoga puta većom količinom semena od one koja je bila potrebna u jesen. Zatim se sve povalja, da bi se kasnije lakše kosilo.

Vinograd

Loza u maju buja, lastari se savijaju na sve strane, pa bi valjalo napraviti reda i nerodne prorediti, a one koji ostanu, privezati.

S lozom bujaju i paraziti, prouzrokovači bolesti, pa bi hemijskim preparatima trebalo posvetiti što veću pažnju. Ne zaboravite. Dok loza cveta, ne treba ulaziti u vinograd, što znači da se prekida i zaštita.

Travu koja je poterala valja ukloniti, u međuredu plitkom obradom, a u redu okopavanjem.

Lekovito i začinsko bilje

A u maju se sakupljaju đurđevak, kamilica, maslačak, matičnjak, u gušćim listopadim šumama i ljubičica, lazarkinja, gorka detelina, milogled, podbel, plućnjak, repušina, velika bedrenka.

U ovom periodu mogu se naći i čestoslavica (razgon) i dobričica – izuzetno cenjene i lekovite biljke.

Gljive

Sakupljaju se najčešće smrčci i agarikusi, najkvalitetnije prolećne gljive, a u zavisnosti od lokaliteta mogu da se nađu i judino uvo, rašljoliska, šumsko pile, gube, sjajnica, šupljikavac, tigrasta panjevčica, martovka, đurđevača, šljivovača, glogovača, sumporača…