Od Valjeva prema Osečini, na nekih devet kilometara nalazi se selo Pričević i u njemu, sada već čuvena, Đedina vodenica. Ne, nije ona stara vekovima da bi se dulunge na njoj menjale, niti je potočara – radi na struju, poznata je i ja je pamtim po nečem sasvim drugom. U njoj je ono najbolje što jedno selo može da da, najvrednije. Vodeničar Dragan. I ne bilo kakav, već pošten, vredan, vodeničar koji veruje u ljude i njihovo poštenje. Zato je kod njega brašno razdeljeno u pakete od po tri, dva kilograma i kilo, označeno koje je koje i kod svakog stavljena cena. Vodenica je otvorena po ceo dan svaki dan u godini, a kad vodeničar nije tu, slobodno uđete, uzmete brašno koje želite, ostavite novac u kasi u centralnom delu, ima uvek i za kusur, i izađete kao da vas je on uslužio. E, to je kupovina „na poverenje“. I nikada, ali nikada se krađa nije desila, zbog toga na ulasku u objekat stoji natpis „Poštenje i poverenje žive u vodenici“.
Tekst: Z.D.
