Prema postavljenim ciljevima u Prostornom planu Srbije do 2020. godine, optimalna šumovitost trebalo bi da bude 41,4 odsto. To nije ispunjeno, pokazuje Izveštaj Državne revizorske institucije, a nisu doneta ni sva planska dokumenta u šumarstvu, kao ni akcioni planovi za njihovo sprovođenje.
Jedno drvo u jednoj godini može da obezbedi dovoljno kiseonika za dvoje ljudi. Iako nam je čist vazduh preko potreban, sve manje sadimo drveće. U poslednjih pet godina utvrđen je pad u obimu pošumljavanja i to za 40 odsto.
„Pošumljavanje je veoma važno zbog toga što je uočeno da je godišnje površina koja se pošumi sada spala ispod 2.000 hektara, a osamdesetih godina je bila oko 10.000 hektara. Na primer u Vojvodini je pošumljenost ispod sedam odsto, a imamo 14 opština gde je pošumljenost ispod jedan odsto“, navodi Duško Pejović, predsednik Državne revizorske institucije i generalni državni revizor.
Svega osam odsto lokalnih samouprava je dostavilo izveštaj o trošenju sredstava namenjenih pošumljavanju. Od oko dva miliona i 250.000 hektara pod šumom, skoro pola je u privatnom vlasništvu. U državnoj svojini ostalo je oko 70.000 hektara zemljišta pogodnog za pošumljavanje.
„Kada bismo pošumili tih 70.000, i što ćemo svakako učiniti, mi dolazimo do nekog povećanja od 0,1 posto. Ono što je naša inicijativa iz Uprave za šume je da se u slučaju privatnog poljoprivrednog zemljišta lošije klase odobri prenamena bez bilo kakvog plaćanja naknade za promenu namene“, ističe Ljiljana Sovilj iz Uprava za šume, Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede.
Vlasnici zemljišta koje bi moglo da se pošumi mogu dobiti besplatne sadnice i stručnu pomoć od države. U sledeće tri decenije trebalo bi da se svake godine stablima zasadi tridesetak hiljada hektara.
„To je posao koji zahteva materijalna ulaganja od 2,2 milijarde evra što nije mali novac, ali koristi, pre svega ekosistemske koristi, mnogostruko prevazilaze tu investiciju. Povećali bi stepen vezivanja organskog ugljenika, smanjili bi emisiju gasova sa efektom staklene bašte, povećali bi produkciju kiseonika povećali bi stepen zaštite od poplava, obnovili bi i unapredili bi biološku raznovrsnost“, naglašava prof. dr Ratko Ristić, dekan Šumarskog fakuteta u Beogradu.
Šume su sve ugroženije zbog klimatskih promena, požara, divlje gradnje u zaštićenim područjima, šumokradica. Samo duž administrativne linije sa Kosovom i Metohijom evidentirano je preko 640.000 kubnih metara bespravno posečenog drveta vrednog preko dve i po milijarde dinara.
Izvor: RTV
Foto: Freeimages
