Pred srpskom poljoprivedom su tri ključna izazova, a to su ukrupnjavanje proizvodnje, veće navodnjavanje i korišćenje nauke i savremene tehnologije, izjavio je izvršni direktor MK grupe Mihailo Janković.
– Naša poljoprivredna gazdinstva su sitna, prosečna ekonomska veličina im je 6.000 evra, a kod 50 odsto ispod 2.000 evra i sa tako sitnim posedima nema tehnološkog napretka ni inovacija – rekao je Janković u razgovoru sa novinarima pred početak Foruma menadžera, koji je organizovala Srpska asocijacija menadžera.
Naveo je da se u Srbiji od 3,5 miliona hektara obradive zemlje navodnjava samo 70.000 hektara ili dva procenta i istakao da to znatno utiče na prinose poljoprivrednih kultura, što se, kako je kazao, ove godine koja je bila sušna naročito videlo na prinosima kukuruza, koji su i u Evropskoj uniji i kod nas bili ispod petogodišnjeg proseka.
– Srbija ima veliki potencijal kada se pogledaju obradive površine koje su skoro duplo veće nego u Holandiji, ali holandski izvoz poljoprivrednih proizvoda je 26 puta veći nego izvoz iz Srbije. Dakle, potencijal imamo, a na nama svima je da zajedno radom ali i razvojnim merama države idemo ka boljem sutra – rekao je Janković.
Na pitanje da li nam je hrana preskupa s obzirom da imamo velike poljoprivredne potencijale Janković je rekao da to zavisi od više faktora, kao što su cene energenata, radne snage a takođe i od tehnološkog stadijuma razvoja, tako da je, kako je naglasio, teško porediti različite zemlje i različite principe funkcionisanja.
Na novinarsku molbu da prokomentariše trenutnu situaciju kada je reč o cenama mlečnih proizvoda, kazao je da se stočni fond u Srbiji u poslednjih 10 godina smanjuje i da je to smanjenje kod goveda bilo dvocifreno.
Govoreći o situaciji u svetu kada je reč o hrani i poljoprivredi, istakao je da potrebe za hranom rastu i da procene govore da će do 2050. godine, broj stanovnika na planeti biti veći za 20 odsto a potrebe za hranom će porasti još više i to za 30 do 40 odsto.
Istakao je i da se uprkos napretku civilizacije, ekonomskom i tehnološkom razvoju, povećava broj gladnih u svetu i da je on prošle godine iznosio 828 miliona, što je za 150 miliona ljudi više nego pre dve godine.
Prema njegovim rečima, brojni su izazovi sa kojima se ceo svet suočava vezano za poljoprivredu a najkrupniji su pokidani lanci snabdevanja, rast populacije i klimatske promene.
– Svako se bori na svoj način, a zajednički imenitelj jeste da sve države sveta stavljaju fokus na veću proizvodnju hrane, kroz povećanje produktivnosti a hrana postaje deo nacionalnih strategija. Zemlje se trude da budu što manje zavisne od uvoza i da budu samodovoljne kada je reč o proizvodnji hrane – rekao je Janković.
Izvor: Tanjug
Foto: Pixabay
