Površine pod organskom biljnom proizvodnjom u Srbiji lane su iznosile 23.527 hektara i bile su za 12,2 odsto veće u odnosu na 2020. godinu, objavljeno je u najnovijem izdanju časopisa „Organik njuz“ Nacionalne asocijacije za organsku proizvodnju Serbia organika.
Lane su najveće površine bile pod organskom voćarskom proizvodnjom, 36 odsto, zatim pod žitaricama, 28 procenata, krmnim biljem, 19 odsto, industrijskim biljem, 14 odsto, dok je najmanje zemlje bilo zasađeno i zasejano povrćem, lekovitim i začinskim biljem.
Gledano po regionima, organska proizvodnja je bila najzastupljenija u Vojvodini gde su ove površine činile 38,36 odsto, sledi region Južne i Istočne Srbije sa učešćem od 31,58 procenata, Šumadija i Zapadna Srbija sa 29,86 procenata dok je površina pod biljnom organskom proizvodnjom najmanja u regionu Beograda, samo 0,2 odsto.
Veliki porast je zabeležen i kod broja organski gajenih životinja, a posebno živine gde je broj porastao za 120 odsto, zatim ovaca za 95 procenata, goveda za 45 odsto.
Manji pad je zabeležen kod pčelinjih društava, čiji broj je smanjen za 5,0 odsto, dok je smanjenje u svinjarstvu bilo neznatno.
Lane je povećan i ukupan broj proizvođača uključenih u organsku proizvodnju sa 6.109 koliko ih je bilo u 2020. godini na 6.421, odnosno za 5,0 odsto.
Izvor: Tanjug
